U svojim kolumnama otvoreno je govorila o bolesti, smrti i odnosima sa najbližima, posebno sinom.
Rudan je u svojoj kolumni napisala da ne želi da njen sin i njegova deca prisustvuju njenoj sahrani.
Popularna hrvatska književnica Vedrana Rudan umrla je u 76. godini nakon duge borbe sa opakom bolešću. Vedrana Rudan je pisala kolumne, a u jednoj je pre pet meseci pričala o sinu i tada je otkrila da ga ne želi na sahrani.
Kolumnu Vedrane Rudan iz marta ove godine vam prenosimo u celosti:
- Nakon duge i teške…', koliko ste samo puta pročitali ovu rečenicu i nastavili dalje dr**ti po mobilnom... Umesto da zastanete! Iz poštovanja prema onoj sirotici ili sirotanu. Nakon duge i teške... Okej teške. Ali koji je to ku**c duge. Ja sam sad već toliko dugo duga da i ne znam koji rak imam. U Zagrebu su mi rekli, tri meseca. Je***a. To je podatak. Tako treba razgovarati s bolesnicima. U tri meseca se možeš organizovati, opustiti, shvatiti da će umreti i svi oko tebe, odlučiti ko će ti doći na sahranu...
- Nakon duge i teške…', koliko ste samo puta pročitali ovu rečenicu i nastavili dalje dr**ti po mobilnom... Umesto da zastanete! Iz poštovanja prema onoj sirotici ili sirotanu. Nakon duge i teške... Okej teške. Ali koji je to ku**c duge. Ja sam sad već toliko dugo duga da i ne znam koji rak imam. U Zagrebu su mi rekli, tri meseca. Je***a. To je podatak. Tako treba razgovarati s bolesnicima. U tri meseca se možeš organizovati, opustiti, shvatiti da će umreti i svi oko tebe, odlučiti ko će ti doći na sahranu...
'Tri meseca' je i uteha. Daje ti vremena da analiziraš šta si sve krivo napravio, koga si trebao poslati u ku**c, srećom, još imaš vremena. Jedna sam od retkih koja u životu nije grešila. Dapače, uvek sam preterivala u pristojnosti i empatiji. Imala sam prijateljicu, bože, koliko 'pijateljica' imamo mi žene. Dok mi nisu rekli dijagnozu ćutala sam. Iz mene je provalilo jednog jutra, desetak dana posle operacije. Ležala sam na kauču poput tranširane krave, kad, evo nje.
"Nećeš mi na sahranu"
'Ne bi verovala. Bila sam s Nikicom u Lidlu. Mala je bila u kolicima. Prišao nam je neki gospodin i rekao mi - šinjorina, danas cure rađaju dok su još devojčice.' Smejala se histerično pokazujući mi dva nova implantanta. 'Kako si?' Je**te! Nećeš mi na sahranu! Nećeš! Imaš šezdeset i četiri godine, a u Lidlu zbog tebe svi ku****i stoje na gotovs.
Je***e! Čitav te život znam. Pedeset mi godina pričaš lovačke priče, a ja dobra poput hleba i naivna kao časna u noći kad je postala nečasna… a, ne, ne, ne. Nećeš na moj pogreb gaduro na pragu osamdesete. 'Imate još tri meseca…' 'Mama', rekao mi je sin, 'kako ćemo podići troje dece? Svet je poludeo. Sestra nema dece, imaju stan, nema nikakve potrebe da dobije ni komad kuće…' Podivljala sam. 'Zašto imaš troje dece? Ko ti ih je uvalio? Ona je moje dete, tu je i tata. Kuća jeste moja starina ali tvoj otac i ja u nju zajedno ulažemo već četrdeset godina…'
Nije uspio sakriti tipični, podrugljivi osmeh. Znate već, budalo stara, jedina si u gradu koja ne znaš. Odlučila sam. Nećeš dobiti ni komadić kuće, a nećeš mi doći na sahranu ni ti ni njeno troje dece. Neka im kuću ostavi otac.
Onaj me osmeh je***o uznemirio. Što to moj sin zna što ja ni u davno prošla tri meseca nisam uspela saznati? Kad sam jedne od besanih noći, sve su mi besane, čula muževljev treći hrk koji bi slonu prekinuo orgazam uključila sam njegov mobitel".
Borila se sa opakom bolešću
Poznata hrvatska spisateljica izgubila je poslednju borbu i preminula u 76. godini života, nakon što je dve godine bolovala od teškog oblika raka. O svojoj borbi sa bolešću ovako je govorila.
"Umiranje je dosadno za popi**it. Dok si u krevetu, čini ti se da si zdrav. A onda sedneš na rub kreveta i odlučiš, sad ću se dignuti, spustiti se u prizemlje i krenuti u vrt. U život.
Medicinske sestre o kojima nikad niko neće napisati istinu su nadljudska bića. Osmeh, lagano buđenje u tri ujutro radi menjanja infuzije, osmeh, nameštanje jastuka, pokrivača, osmeh. O bolesti se ne govori. Ni o nemoći. Ni o smrti. Osećaš se krivom.
Toliko mladih devojaka oko tebe skače, znaju li one da ti nije ništa, ništa strašno, ništa teško?
Njima je teško kako tebi nikad nije bilo. Ne govore o tome. “To je naš život, pravi život, ostalo je pauza.” Doktorka. Svetlost. Dobrota. Kad se nje setim, uvek ostajem bez teksta.
Vraćam se Jasmini. Želim napisati koliko mi znači. Uz nju sam bar dva puta nedeljno srećna jer možemo da govorimo o bilo čemu. S njom sam zdrava sve dok se ne dignem sa stolice i pokušam veselo napraviti tri koraka do vrata. Tri koraka je puno koraka i nekako treba doći do daha.
Blaženi krevet i blaženi mobilni i blaženi moj sin koji moje črčkarije pretvara u tekst za vas. Koja radost kad ga vidim na ekranu.
Ej, možda mi zapravo vi koji ovo čitate najviše pomažete da preživljavam umiranje - pisala je u svojoj objavi.