U svom stilu otvoreno je govorila o bolesti i predviđanjima vezanim za svoj životni vek.
Rudan je početkom maja 2024. javno saopštila da boluje od retkog oblika karcinoma žučnih kanala.
Hrvatska književnica Vedrana Rudan je umrla u 76. godini, pišu hrvatski mediji. Tužnu vest potvrdili su izvori bliski spisateljici nakon što je na njenom zvaničnom Fejsbuk profilu objavljena kratka i prepoznatljiva poruka administratora da se "preselila na područje bez signala".
Misteriozna objava pojavila se na fejsbuk stranici spisateljice Vedrane Rudan. "Vedrana je otišla na mesto bez signala."
Borila se sa kancerom
Vedrana Rudan, hrvatska književnica, novinarka, kolumnistkinja i aktivistkinja, početkom maja 2024. objavila je da boluje od karcinoma.
"Moj je rak je*eno redak, zove se rak žučnih kanalića, čini mi se. Nisam pročitala ni otpusnu listu ni tip ni Internet prognoze. Doduše, negde sam naletela da od prvih simptoma do smrti imaš čak tri meseca da prevariš muža, razbaštiniš decu ili ljubavnika pošalješ u ku**ac. I nije neki rok. Samo 5% srećnika može da se operiše. Ta sam. Najpre sam otišla u Svetu Nedelju u Radiohirurgiju da mi rak spale pre operacije. Spalili su mi rak i džep jer nisam 'ušla u kvotu'. Naime, država ima sporazum sa tom ustanovom po kome određeni broj Hrvatica i Hrvata ulazi u 'kvotu'. Ostali ili crknu od raka ili im u pomoć uskoče prijatelji", napisala je Vedrana u svojoj objavi tada.
Ovako je Vedrana Rudan govorila o borbi sa opakom bolešću
Poznata hrvatska spisateljica izgubila je poslednju borbu i preminula u 76. godini života, nakon što je dve godine bolovala od teškog oblika raka. O svojoj borbi sa bolešću ovako je govorila.
"Umiranje je dosadno za popi**it. Dok si u krevetu, čini ti se da si zdrav. A onda sedneš na rub kreveta i odlučiš, sad ću se dignuti, spustiti se u prizemlje i krenuti u vrt. U život.
Medicinske sestre o kojima nikad niko neće napisati istinu su nadljudska bića. Osmeh, lagano buđenje u tri ujutro radi menjanja infuzije, osmeh, nameštanje jastuka, pokrivača, osmeh. O bolesti se ne govori. Ni o nemoći. Ni o smrti. Osećaš se krivom.
Toliko mladih devojaka oko tebe skače, znaju li one da ti nije ništa, ništa strašno, ništa teško?
Njima je teško kako tebi nikad nije bilo. Ne govore o tome. “To je naš život, pravi život, ostalo je pauza.” Doktorka. Svetlost. Dobrota. Kad se nje setim, uvek ostajem bez teksta.
Vraćam se Jasmini. Želim napisati koliko mi znači. Uz nju sam bar dva puta nedeljno srećna jer možemo da govorimo o bilo čemu. S njom sam zdrava sve dok se ne dignem sa stolice i pokušam veselo napraviti tri koraka do vrata. Tri koraka je puno koraka i nekako treba doći do daha.
Blaženi krevet i blaženi mobilni i blaženi moj sin koji moje črčkarije pretvara u tekst za vas. Koja radost kad ga vidim na ekranu.
Ej, možda mi zapravo vi koji ovo čitate najviše pomažete da preživljavam umiranje - pisala je u svojoj objavi.
Želela eutanaziju
Nakon što je saznala za dijagnozu, Vedrana Rudan je donela tešku odluku jer, kako je govorila, nije želela da ima tešku smrt niti da "umire na rate". Sa suprugom je tokom godina sakupila ušteđevinu, budući da postupak eutanazije košta 17.000 evra.
Javila se organizaciji, počela da se dopisuje sa njima, uplatila članarinu i o svojoj nameri obavestila decu i muža. Nakon što im je poslala svoje medicinske nalaze, proces je pokrenut i bila je prihvaćena.
Međutim, procedura se ispostavila komplikovanijom nego što je očekivala. Organizacija je konstantno zahtevala dodatne medicinske nalaze, a njiževnica je tada saznala da čak 85% ljudi na kraju odustane od ovog koraka.
- Ne želim da umirem na rate. Ja želim eutanaziju. Muž i ja smo kroz godine skupljali nešto sa strane. To košta 17.000 evra. Javila sam se, počeli smo da se dopisujemo, rekla sam deci i mužu. Poslala sam im nalaze, prihvatili su me, prošla sam, platila sam članarinu. Onda su oni tražili toga još, još nalaza, kako vreme proticalo, tako sam ja shvatila… rekli su mi da 85% ljudi odustane, tamo vas intervjuišu… ja sam shvatila da ću tamo morati da provedem neko vreme i da će tamo neki član nekog konzilijuma reći da možda može da mi se pomogne… onemoćala sam u međuvremenu i odustala - ispričala je tada Vedrana.
Ovako je Vedrana Rudan opisivala poslednje mesece svog života
Od maja 2024. godine spisateljica se borila sa holangiokarcinomom, a o svojoj borbi i bolesti neretko je pisala na svom blogu.
Njene reči ledile su krv u žilama, a ovako je opisivala poslednje mesece svog života:
"Danas sam uz pomoć muža bila u gradu. Osjetila sam da će moje noge to izdržati. Taxi nas je dovezao do vrata Neurotha. Prelomila sam. Ipak sam uzela slušni aparat jer mi je život u buretu postao nepodnošljiv. Što to govori onaj tko u mom pravcu otvara usta?
Čudan život živim ja koja već dvije i pol godine molim smrt. Ovih mi je dana, držala sam to besmislenim, muž, dok sam bila u bolnici kupio specijalni krevet i stolicu koju znalci nazivaju “princezom”. Život mi se odvija u dijelu dnevnog boravka.
Ne hodam, imam kolica, ruke mi se tresu, u ustima mi cvatu afte, od čega, danas tko zna nakon koliko vremena čujem, vid mi je zamućen.
Ne zanimaju me ratovi, mirovi, ljudi. Kratak mi je dah, izbjegavam izgovarati duge rečenice i glumim kako me ne zanima što kažu doktori. A hvatam se za svaki njihov pogled i pokušavam vjerovati u osmijehe.
I ti ljudi, nepoznati ljudi s kojima se srećem u hodnicima bolnice, svatko u svojim kolicima, govore mi isto: “Drago nam je da ste s nama. Kakva takva.” Ja im onda objašnjavam da želim smrt i pokušavam ne plakati.