Ho Van Lang je 41. godinu živeo srećnim i zdravim životom u vijetnamskoj džungli, nemajući apsolutno nikakvu predstavu o modernom svetu. Pre tri godine, ovaj čovek je spasen iz džungle u kojoj nije imao nikakvog kontakta sa drugim ljudima.
Ubijena porodica
Njegov otac, ratni veteran Ho Van Than, tamo je doletio 1972. godine nakon što su američke trupe bombardovale njegovo selo i pobile mu celu porodicu.
Sve vreme je verovao da rat i dalje traje, pa je svog sina Langa naredne četiri decenije podizao u potpunoj odsečenosti od civilizacije. Išli su u potragu za hranom, bavili se lovom i živeli su u kućicama na drvetu, povlačeći se sve dublje u šumu, kako su se okolna sela širila.
Priče o neobičnom tandemu širile su se područjem, pa se za Langa i Tana, pre desetak godina zainteresovao Ho Van Tri, jedan od Tanovih sinova, koji je preživio američke bombe, iako Tan sve do danas ne veruje u tu priču.
Kada je konačno našao oca i brata, počeo je redovno da ih obilazi, odnoseći im začine i ubeđujući ih da treba da se vrate nazad u selo, a kada se Tanu pogoršalo zdravstveno stanje, organizovao je njihovo “spasavanje”.
Prošlog novembra, direktor jedne turističke agencije Alvaro Serezo sreo se sa Langom, planirajući da od njega sazna nešto o tehnikama preživljavanja, da bi na kraju završio živeći s Langom pet dana na mestu gde je vijetnamski Tarzan odrastao.
– Delovao je vrlo uzbuđeno što se vraća nazad. Ne oklevajući nijednog momenta, pristao je da sa mnom, svojim bratom i prevodiocem krene u srce džungle. Imao sam potpuno druga očekivanja od razgovora s njim, pa nisam ni shvatio da sam upoznao jednog od najljupkijih ljudi koje sam ikada sreo – rekao je Serezo novinarima.
Prema njegovim rečima, Lang je poput deteta: za njega ne postoji nijedan drugi vremenski koncept mimo dana i noći, ne zna ni za jedan izvor energije osim sunca i vatre, a o spoljašnjem svetu zna samo o stvarima o kojima mu je otac pričao, kao što su avioni.
Tan je namerno ograničio informacije koje prenosi sinu verujući da van šume i dalje besni rat, želio je da se njegov sin plaši ljudi, kako bi bio što obazriviji.
Na Alvarovo pitanje koliko je ljudi video u životu, Lang odgovara "pet", kao i da je od njih uvek bežao, "jer će ga povrediti".
Moderan svet
Tanova ideja da sinu ne govori o ženama, ne bi li sputao njegov seksualni nagon, začudo je urodila plodom. Ne samo što je Lang sve vreme živeo srećno samo sa svojim ocem, već ni dan danas ne zna razliku između muškaraca i žena.
Po povratku u civilizaciju, na Langa je najjači utisak ostavila vožnja automobilom, kada su ga vozili u bolnicu na pregled, dok mu se u selu najviše svideo prijateljski odnos domaćih životinja prema ljudima, budući da su u džungli životinje uvek bežale od njega.
O modernom svetu je rekao da misli da je bučan, ali i da mu se dopada to što noću svuda ima svetla, jer ga je do sad viđao isključivo zahvaljujući mesečini.
Ovo nebesko telo, za njega je nešto što su “ljudi stavili na nebo”, a na Alvarovu zbunjenost kako su u tome uspeli, Lang odgovara neodoljivim objašnjenjem: "okačili su ga dugačkim konopcem".
Jedini zdravstveni problem koji su otac i sin ikada imali bio je onaj koji ih je snašao po povratku među ljude: u dodiru sa bakterijama i virusima na koje njihov imuni sistem nije navikao, odmah su se razboleli.
Ipak, Alvaro u ovoj avanturi nije ostao uskraćen za neke "praktične savete". Lang, koji je sa svojim ocem živeo na voću, povrću, medu i mesu majmuka, zmija, guštera, žaba, slepih miševa, ptica i riba, pokazao je svom prijatelju kako se lovi i sprema pacov.
Za poduhvate ove vrste otac i sin koristili su zamke napravljene od aluminijuma iz helikoptera koji se, za vreme rata, srušio u džungli, a od ostalih materijala pravili su i drugo oruđe.
Još jedno od Langovih otkrića je i morska riba, koja mu je sada omiljena hrana, iako još nije video njeno stanište, niti ima želju da vidi okean. Langu su i dalje nepojmljive ideje poput nacije ili činjenice da je Zemlja okrugla.
Osim toga, on uspešno ignoriše i društvene norme: ekstremno je poverljiv i poslušan, ali mu ne polazi za rukom da razlikuje dobro od zla.
I dok prilagođavanje njegovog oca na novu-staru sredinu ne ide baš najbolje, s obzirom na to da je njegova jedina ambicija u 86. godini da se vrati nazad u džunglu, Lang se fino snašao: vreme provodi obrađujući zemlju sa bratom i uživa u slobodi.
