Incident se dogodio u zoni radova na putu, gde je automobil upao u rupu i zapalio se.
Odgovornost za nesreću podeljena između Valonskog regiona, firme za signalizaciju i vozača.
Belgijski vozač, koji je pre 23 godine doživeo tešku saobraćajnu nesreću na autoputu E19, dobiće više od 3,28 miliona evra odštete od Valonskog regiona. Sud je, nakon dve decenije sudskih postupaka, utvrdio da muškarac, danas 45-godišnjak, ima stopostotni trajni invaliditet i da su posledice nesreće nepovratne.
Uveče 19. juna 2002. godine, oko 22 časa, tada 22-godišnji mladić iz Dilbeka vozio je autoputem E19 iz pravca Nivela ka Monsu. Na deonici kod mesta Sen-Gislen, u zoni radova na putu, njegov „Folksvagen golf“ upao je u rupu duboku oko 45 centimetara, nakon čega se automobil zapalio. Prema navodima portala dhnet.be, radovi na asfaltiranju bili su loše ili nedovoljno obeleženi.
Drugi vozač, koji se zatekao na licu mesta, uspeo je da zaustavi vozilo i izvuče mladića iz zapaljenog automobila. Time je započela dugogodišnja pravna borba oko odgovornosti i visine odštete.
Dve decenije suđenja i konačna presuda
Pred građanskim sudom u Briselu razmatrana je odgovornost građevinske firme, kompanije zadužene za signalizaciju, Valonskog regiona, ali i samog vozača, za koga je utvrđeno da nije skrenuo sa svoje putanje. Nakon 16 godina suđenja, 2018. godine sud je presudio da vozač snosi 20 odsto odgovornosti, dok je Valonski region proglašen većinski odgovornim i obavezan da isplati odštetu od 2.127.157 evra.
Međutim, presuda je ubrzo poništena zbog proceduralne greške, jedan od sudija u veću bio je zamenjen bez formalne odluke predsednika suda. Predmet je potom prebačen sudu u Nivelu.
Ostao je stopostotni invalid
U ponovljenom postupku ključno pitanje bilo je stepen trajne nesposobnosti: 100 odsto, koliko je tražila žrtva, ili 70 odsto, koliko je tvrdio Valonski region pozivajući se na nalaz veštaka. Advokat oštećenog, Žan-Pol Tileman, naglasio je da se zdravstveno stanje njegovog klijenta ni posle 23 godine nije poboljšalo i da on "svakodnevno živi pakao“.
Sud je uvažio navode iz medicinske dokumentacije, u kojoj se pominju analna i urinarna inkontinencija, ozbiljni problemi sa korišćenjem katetera, kao i jaki bolovi u zglobovima, lumbosakralnom i torakalnom delu kičme, koji se pogoršavaju pri dužem stajanju ili hodanju.
Na kraju je doneta konačna odluka: stopostotni trajni invaliditet i ukupna odšteta koja premašuje 3,28 miliona evra, čime je okončana jedna od najdužih i najtežih sudskih saga u Belgiji.
