Stana živi sama četiri godine i odlučila je da mirno raspodeli svoje nasleđe među ćerkama
Formalno je overila testament, vodeći računa o potrebama svojih ćerki i unuka, kako bi sprečila svađe povodom imovine
Stana iz okoline Bjelovara u Hrvatskoj već četiri godine živi sama otkako je izgubila supruga. Iako život bez partnera nikada nije lak, ona je pronašla snagu da se pobrine za ono što je najvažnije – svoju porodicu i mir među ćerkama. Posmatrajući kako su neki u njenom okruženju godinama gubili godine u sukobima zbog nasledstva, odlučila je da ona neće dozvoliti da se ista priča ponovi u njenoj porodici.
Sa jasnom namerom i mirnom savesti, Stana je formalno overila testament kojim raspoređuje imovinu, vodeći računa o potrebama svojih ćerki i unuka. Za razliku od mnogih koji čekaju da život odredi redosled stvari, ona je preuzela odgovornost i odlučila po svom – pravedno, promišljeno i sa razlogom zbog kojeg će jedna ćerka dobiti više od druge.
Testament kao ključ mira u porodici
"Moja imovina, moja stvar, odlučila sam kako sam htela i u četiri godine sam sve sigurnija da sam odlučila ispravno. Previše sam se kod rodbine i po selu nagledala kako su se braća i sestre posvađali, u doslovnom smislu reči, zbog nasleđa. A to traje i po dvadeset, trideset godina. A zbog čega? Zbog gramzivosti. Ti roditelji se okreću u grobu, često kažem", piše gospođa Stana.
Suprug nije mario za nasleđe
Objašnjava i kako njen suprug nikada nije mario za pitanje testamenta.
"Imamo dve ćerke. Suprug je za života govorio da će otići pre mene i da sve ostavlja meni. Nije hteo da rešava nasleđe i uključuje svoju volju oko ćerki. No ja sam se itekako pobrinula da sve rasporedim na vreme, pravedno i po svojoj savesti, jer ne želim da se posle čupaju i tuku.
Jednoj sam ćerki ostavila više, ali imam razlog za to. Verujem da će se ćerka koja će dobiti manje s tim pomiriti."
Zašto nasleđe nije podeljeno jednako
Pojasnila je i zašto nasleđe nije podelila na jednake delove:
"Jedna ćerka živi sa mnom, ima troje dece. Suprug i ona teško rade i teško školuju decu, ovde plate nisu velike. Decu treba školovati u gradu i to je ogroman trošak. Zato sam njoj ostavila više. Ostaće dvema unukama i unuku, jer niko sa sobom ništa neće poneti u grob. Toj ćerki ostavljam celu kuću na tri sprata, pomoćni objekat u kojem je garaža, a pored njega i letnju kuhinju. Ostaće joj i veliko imanje oko kuće, dve njive i deo šume", otkriva.
Raspodela imovine po savesti
Smatra da ima opravdan razlog za to što će drugoj ćerki ostaviti manje.
"Ona se odselila u Zagreb, dobro stoje. Suprug joj je lekar, a ona je završila fakultet i ima dobar posao. Imaju samo jedno dete. Voze nov džip i putuju. Možda će neko reći da sam nepravedna, ali ova porodica koja je sa mnom živi skromno i stalno mi u svemu pomažu", piše.
"Ovi iz Zagreba, pak, dođu tri puta godišnje na jedan dan, nikad nemaju vremena, a svaki godišnji odmor provode negde na putu. Toj ću ćerki ostaviti lep deo šume, vredan sada, a još više u budućnosti. Nadam se da će to mirno prihvatiti. Moja je savest čista i spokojna”, zaključuje svoje pismo penzionerka Stana.
