Kultura i međuljudski odnosi na Balkanu drugačiji su od većine zapadnoevropskih zemalja, što može izazvati šok.
Uprkos poteškoćama, finansijska stabilnost i veći izbor proizvoda za mnoge predstavljaju ključne prednosti života u inostranstvu.
Mnogi sanjaju o životu u Nemačkoj, Austriji ili Švajcarskoj, zamišljajući mir, red i bolji standard. Ipak, iskustva naših ljudi koji su se preselili otkrivaju da život u zapadnoj Evropi često nosi neočekivane izazove koji mogu šokirati i one koji su navikli na balkansku spontanost i toplinu.
Prazne ulice, hladni odnosi sa komšijama i beskrajna birokratija samo su neki od detalja koji iznenađuju. I dok mnogi odlazak u inostranstvo doživljavaju kao priliku za finansijsku sigurnost, prilagođavanje novoj sredini pokazuje koliko se kultura i svakodnevni život razlikuju od onoga što se zamišlja iz daljine.
To su nedavno otkrili i Balkanci, kada je pitanje postavljeno na Reditu "Šta vas je najviše iznenadilo kada ste se preselili u Nemačku/Austriju/Švajcarsku?" pokrenulo lavinu komentara.
"Birokratija užas živi"
Među najčešće spominjanim negativnim iskustvima ističu se birokratija i društvena otuđenost.
Jedan od najpopularnijih komentara sažima frustraciju u tri reči: "Birokratija užas živi".
Korisnici su se žalili na beskonačna pisma koja stižu za svaku sitnicu, kao i na činjenicu da se u srcu Evrope dokumenti i dalje šalju faksom. Pored administrativnih muka, mnoge je pogodio osećaj hladnoće u međuljudskim odnosima.
"Pustiće te da crkneš…"
Jedna korisnica je opisala kako ju je šokirala škrtost Nemaca: "Pustiće te da crkneš… a ti njega ugostiš gozbom. A on misli, balkanska seljačina… Ne padne mu na pamet da uzvrati, dobićeš čašu vode", napisala je. Drugi su pričali o komšijama sa kojima dele dvorište, a da nikad zajedno ne popiju piće, što je nezamislivo u balkanskoj kulturi druženja.
Još jedno kulturno iznenađenje za mnoge bile su prazne ulice i nedostatak spontanih društvenih interakcija.
"U bilo koje doba dana nema ljudi po ulici", primetio je jedan korisnik, dok su drugi to objašnjavali činjenicom da "ljudi rade, a ne kao Balkanci, po kafama čitav dan".
Život u nekim gradovima, poput Linca u Austriji, opisan je kao depresivan i sveden na "odvratni konzumerizam", gde su ulice prazne, a jedina gužva stvara se u tržnim centrima. Iznenađenje je izazvala i činjenica da se društveni život u manjim mestima gotovo potpuno gasi nakon osam sati uveče, čak i u kafićima.
Pozitivne strane
Uprkos navedenim poteškoćama, rasprava je otkrila i brojne pozitivne strane života u dijaspori, a ona najvažnija za mnoge stala je u jednostavnu rečenicu koja je prikupila najviše glasova: "Iznenadilo me koliko više para imam".
Upravo je finansijska stabilnost glavni pokretač iseljavanja, a iskustva potvrđuju da se rad u inostranstvu itekako isplati.
Hrana često jeftinija
Drugo veliko pozitivno iznenađenje za mnoge bile su cene i izbor hrane u nemačkim supermarketima. Korisnici su istakli da je, uprkos opštem rastu cena, hrana često jeftinija nego u Srbiji, Bosni i Hercegovini ili Hrvatskoj.
Jedan komentator duhovito je zaključio: "Iznenadila me pašteta po 0,99 era. Isto kao i kod nas. Samo mi tamo nije bila skupa."
- "Najteže je naći sposobnog majstora"
Zanimljivo je da iskustva nisu univerzalna. Jedna korisnica je podelila potpuno suprotnu priču sa severa Nemačke, opisujući Nemce kao izuzetno ljubazne i kulturne ljude koji se drže pravila, što joj je lično odgovaralo.
Za nju, najveći šok nije bio mentalitet, već pronalazak sposobnog majstora, tvrdeći da su lokalni radnici "nesposobni i preskupi".
Rasprava je takođe pokazala da postoje značajne razlike između regiona; Austrija je nekima delovala toplije i pristupačnije, dok je Švajcarska opisana kao svet za sebe, sa izraženom jezičkom barijerom i rezervisanim stanovništvom.
(Večernji)
