Inovativan pristup omogućio je kasnije uspešno ponovno pričvršćivanje šake, dokazujući izvrsnost jugoslovenske medicine.
Procedura je postavila temelje za međuvremene hirurške tehnike, smanjujući stopu infekcije kod sličnih operacija.
Godine 1985, u tadašnjoj Jugoslaviji, izveden je medicinski poduhvat koji je zapanjio svet. Slovenački hirurg Marko Godina primenio je radikalnu metodu "biološkog bankarstva“ kako bi spasio šaku poljoprivrednika Milivoja, dokazavši da granice ljudskog tela postoje samo u udžbenicima koje je on odlučio da ponovo napiše.
Kada se te 1985. godine u Kliničkom centru Ljubljana prolomio glas o pacijentu kojem je šaka "prišivena na pogrešno mesto", mnogi su mislili da je reč o grešci ili očajničkom potezu. Zapravo, bio je to najsvetliji trenutak u karijeri dr Marka Godine, čoveka koji je verovao da se nijedan "dragoceni deo tela“ ne sme odbaciti bez borbe. Do radikalne operacije koja je pokazala da tadašnja Jugoslavija ima hirurge na svetskom nivou, došlo je preko horor nezgode.
Mašina za kukuruz mu istrgla šaku od tela
Nesreća se dogodila usred naporne sezone poljoprivrednih radova. Milivoj, pacijent čija je sudbina postala medicinski mit, u prilogu za slovenačku televiziju snimljenom 1986. godine, prisećao se trenutka kada mu je mašina isekla šaku.
"Radio sam u polju sa mašinom, priključnom mašinom uz traktor. Obrao sam kukuruz tog dana, pa sam se malo žurio, jer je trebalo popodne da idem na jedno mesto. Kad sam se nagnuo, noge su mi skliznule sa mašine i pao sam direktno, rukom sam se oslonio na valjke. Valjci su mi uhvatili ruku... u trenutku sam shvatio šta se dešava sa mnom. Probao sam da izvučem ruku, ali nisam mogao ništa.“
Mašina o kojoj Milivoj govori je berač kukuruza, sprava koja ne seče tkivo, već ga melje, kida i drobi kosti.
Dilema u operacionoj sali: „Žao nam je da bacimo ruku“
Kada je Milivoj stigao u Ljubljanu, hirurzi su se suočili sa stravičnim prizorom. Podlaktica je bila uništena, puna zemlje i kontaminirana, dok je sama šaka bila čudom očuvana. Klasična replantacija na smrskanu ruku bila bi smrtna presuda zbog gangrene i infekcije. Dr Godina je tada doneo odluku koja će ući u istoriju: ruka će biti sačuvana u pazuhu pacijenta.
U arhivskom prilogu slovenačkog Tednika, lekar iz Godininog tima objasnio je stručni aspekat ove vizionarske odluke:
"Pacijent je kod nas stigao sa povredom nastalom padom u berač kukuruza. To je mašina koje se svi hirurzi za šaku plašimo, jer izaziva nagnječenja čitavih udova i ta povreda je mnogo teža nego, na primer, povreda cirkularom. Dok smo razmišljali šta da uradimo, bilo nam je jednostavno žao da odbacimo taj dragoceni deo tela koji je bio potpuno neoštećen, a koji u tom trenutku nije bilo moguće prišiti nazad, replantirati.“
Pazuh kao biološki inkubator
Hirurzi su doneli odluku da šaku privremeno povežu na drugi izvor krvi. Izabran je pazuh (axilla), regija bogata snažnim krvnim sudovima.
"Odlučili smo da deo neoštećene ruke sa ručnim zglobom prišijemo u predelu desnog pazuha, gde ima mnogo krvnih sudova koje zato možemo iskoristiti bez štete. Tako smo povezali sudove koji inače ishranjuju grudni mišić sa sudovima ruke, to jest arteriju i venu, i ruka je odmah bila dobro perfundovana, dobro prokrvljena... dok smo sam amputacioni patrljak očistili koliko god je bilo moguće i sve rane ostavili otvorene, da se 'izgnoje', kako bi prošle kroz svoj normalan proces zarastanja nakon takve povrede.“
Dva meseca je Milivojeva šaka živela na njegovom grudnom košu. Dok su se tkiva na podlaktici oporavljala, ruka je pod pazuhom dobijala krv, toplotu i svakodnevnu fizioterapiju kako zglobovi ne bi okoštali.
Četiri nedelje nakon operacije Milivoje pomerio prst
Kada je patrljak zarastao, usledila je druga faza, vraćanje šake na ruku. Svega četiri nedelje nakon te operacije, narator u filmu o dr Godini beleži neverovatan uspeh: Milivoj je prvi put svesno pomerio prst. Neurohirurška preciznost pri spajanju nerava omogućila je da ruka ponovo „progovori“ sa mozgom.
Ovaj slučaj nije bio samo medijska senzacija, već temelj onoga što danas zovemo "Godinino pravilo“. Njegov rad objavljen 1986. godine u svetskim žurnalima dokazao je da rana mikrohirurška intervencija i „early coverage“ (rano pokrivanje defekata) smanjuju stopu infekcija sa 17% na svega 1,5%.
Nasleđe Marka Godina koje živi
Marko Godina je tragično stradao u saobraćajnoj nesreći 1986. godine, nepunih godinu dana nakon što je Milivoju vratio nadu zajedno sa suprugom Vesnom. Ipak, priča o Milivoju i mašini za kukuruz ostaje kao svedočanstvo o vremenu kada je jugoslovenska medicina koračala ispred sveta. Danas, odeljenje plastične hirurgije u Ljubljani nosi njegovo ime, a hirurzi širom planete koriste njegovu tehniku kada se nađu pred zidom koji se čini nepremostivim .
Milivoj se vratio na svoju njivu, a ruka koju je mašina pokušala da uzme, ostala je tamo gde joj je mesto na telu čoveka koji je verovao u čuda i hirurga koji ih je sprovodio u delo pre 40 godina, u "onoj Jugoslaviji".
(RTV 365/RTV Slovenija)
