Ševal i Hata iz sela Dub kod Travnika decenijama žive od stočarstva, oslanjajući se isključivo na sopstveni rad
Njihov put je počeo skromno, a danas imaju veliko domaćinstvo i značajnu imovinu, uključujući kuće, zemlju i stanove u gradu
Dok veliki broj ljudi napušta sela u potrazi za lakšim životom u gradu, postoje i oni koji su ostali verni zemlji, uprkos svim izazovima koje takav izbor nosi. Njihove priče retko dospevaju u prvi plan, ali upravo u njima krije se slika života koji podrazumeva rad bez pauze, ali i osećaj slobode koji se teško može pronaći drugde.
Jedna takva priča dolazi iz Bosne i Hercegovine, gde su Ševal Fško i njegova supruga Hata decenijama gradili svoj život oslanjajući se isključivo na sopstveni rad. Njihov put, koji je počeo skromno, danas svedoči o tome dokle može da se stigne upornošću – ali i o trenutku kada čak i najizdržljiviji počinju da razmišljaju o promenama.
Između pašnjaka i štala
Ševal i Hata iz sela Dub kod Travnika nisu birali lakši put. Njihov život odvijao se, kako kažu za Jutjub kanal "Srećko Stipović" između pašnjaka i štala, uz neprekidan rad koji je, kako sami ističu, na kraju doneo i sigurnost. Danas, iza njih stoje godine odricanja, ali i rezultati koji potvrđuju da trud na selu može da se isplati.
Počeli su skromno, gotovo bez ičega. Krenuli su iz jedne male sobe, ali su zahvaljujući radu sa ovcama uspeli da izgrade ozbiljno domaćinstvo. Vremenom su širili proizvodnju – uz ovce, počeli su da se bave i proizvodnjom sira, prodajom jagnjadi, ali i uzgojem krava kojih danas imaju dvadesetak.
Porodični posao nije ostao samo na njima. U svakodnevnim obavezama pomažu im sin i snaja, što je omogućilo da se domaćinstvo održi i dodatno razvija. Upravo zahvaljujući velikom stočnom fondu i kontinuiranom radu, uspeli su da steknu značajnu imovinu – od kuće i štala, preko mehanizacije i zemlje, pa čak i stanova u gradu.
Stočarski život nosi i svoju tešku stranu
Ipak, iako njihova priča deluje kao primer uspeha, stvarnost stočarskog života nosi i svoju tešku stranu. Kako godine prolaze, fizički napor postaje sve veći problem. Ševal i Hata priznaju da zdravlje više ne prati tempo koji ovaj posao zahteva, zbog čega su počeli da razmišljaju o povlačenju.
Plan im je da ovu godinu privedu kraju, a zatim postepeno napuste stočarstvo, što podrazumeva i prodaju stada ovaca. Ipak, ne žele potpuno da se odreknu rada. Kako kažu, nastaviće da se bave kravama, ali u manjem obimu – tek toliko da ostanu aktivni i zadrže vezu sa poslom koji ih je obeležio.
Sigurnost i dostojanstven život
Ekipa ih je zatekla u Vitezu, gde već godinama neguju tradiciju proizvodnje sira. Upravo na tom mestu otvoreno su govorili o svom životnom putu – od skromnih početaka, preko velikog rada, pa sve do rezultata koje su uspeli da ostvare, ali i o problemima koji danas prate stočare u srednjoj Bosni.
Njihova priča pokazuje da stočarstvo nikada nije bilo lak izbor, ali da uz upornost može da donese sigurnost i dostojanstven život.
(Jutjub kanal "Srećko Stipović")
