Bake i deke često preuzimaju veliku odgovornost čuvanja unuka, pri čemu mnogi osećaju emocionalni pritisak da se uključe
Neki se osećaju izmanipulisano i iscrpljeno jer žrtvuju svoje slobodno vreme, snove i zdravlje radi pomoći svojoj deci
Da li je "baka-servis" zadovoljstvo, posao ili obaveza koja ne vraća uloženo? Na to pitanje već je bezbroj puta pokušavano da se odgovori - ali uzalud. To je tema o kojoj se raspravlja i van ovih prostora, pa tako i britanski iNews upozorava da skoro dve trećine baka i deka redovno čuva unuke, ali i da deo njih sve teže podnosi zahteve koje takva briga nosi.
Kada je Hilari Sparks posetila ćerku nakon rođenja prve unuke 2023. godine, toliko ju je preplavila ljubav prema devojčici koju je držala u naručju da je impulsivno izgovorila nešto zbog čega je kasnije požalila. "Bez dadilja. Nema vrtića. Ja ću se brinuti o njoj kad se ti vratiš na posao." Ćerka, još iscrpljena i emotivna nakon porođaja, odmah je pristala i zaplakala.
Sparks, koja sada ima 66 godina, kaže da je tek kasnije, kada se vratila kući, shvatila šta je zapravo obećala.
"Shvatila sam da sam se obavezala na posao sa punim radnim vremenom, a o tome nisam ni razgovarala sa mužem."
Razmišljala je da odustane od te ideje, ali nije želela da razočara ćerku. Suprug ju je podržao, ali bi voleo da ga je ranije pitala za mišljenje.
"Emocionalno sam izmanipulisana"
Milioni baka i deka danas brinu o unucima. Ali to ne znači da svaki od njih to želi ili da se oseća sposobnim da brine o malom detetu. Među njima je i baka Linda koja ima 70 godina i koja je dugo bila je domaćica.
Kako otkriva, ima osećaj da njena deca od nje očekuju da se raduje čuvanju unuka, budući da je nekada odustala od karijere kako bi ih podizala.
"Odrekla sam se svog vremena, hobija i svake šanse za karijeru da bih bila majka. Bilo je iscrpljujuće, ali ništa ne bih menjala", otkriva.
Sada je pristala da čuva troje od svojih šestoro unučadi 30 sati nedeljno. To će trajati dok ne krenu u školu, jer njihovi roditelji ne mogu da priušte vrtić ili dadilje. Ostale ne čuva samo zato što žive predaleko, objašnjava za iNews.
Linda se oseća kao da su je sopstvena deca emocionalno izmanipulisala.
"Ćerka me je stalno pitala da li želim da mi stranci čuvaju unuke. Znala je da će me to pogoditi."
Ova udovica je isprva razmišljala da finansijski pomogne oko čuvanja dece, ali nema dovoljno novca za svih šestoro unučadi.
"Ljubomorna sam na prijateljice koje ne čuvaju"
Kaže da je nakon dana provedenog s unucima potpuno iscrpljena i da oseća da propušta period života koji bi trebalo da bude mirniji i jednostavniji.
"Ljubomorna sam na svoje penzionisane prijateljice koje dane provode u bašti ili na časovima keramike. Nemam energije i jedva ostajem budna posle osam uveče. Sve što radim svodi se na hranjenje, presvlačenje, kupanje i igru. Stalno sam u pokretu kada sam s njima. Najduže sedim tokom jednosatne vožnje do njihove kuće i nazad. Očajnički mi nedostaje razgovor sa odraslima, a često, kada se vikendom želim videti s prijateljicama, one su sa svojim unucima, pa mnogo vremena provodim sama", žali se Linda.
"Deca rastu, ali brak pati"
Eni Roli ima 63 godine. Voli to što ona i suprug Dejvid preuzimaju najveći deo brige o unuci. Čak su se preselili 120 kilometara bliže sinu kada je dobio prvo dete. Ali ta odluka je počela da stvara napetosti u njihovom braku.
"Iako smo odluku doneli zajedno, suprug mi je rekao da ponekad oseća gorčinu jer se preselio i udaljio od prijatelja da bismo preuzeli brigu o detetu", kaže Roli.
"Njemu nedostaju prijatelji iz golfa, a meni kafe sa prijateljicama. Sada svaki susret zahteva pažljivo planiranje i put od 240 kilometara tamo i nazad."
Intenzitet brige počeo je da utiče i na njeno zdravlje.
"Ljudi mi često kažu da izgledam umorno. I zaista se osećam starije nego što jesam."
Sin joj daje 120 evra nedeljno za troškove, ali ona taj novac nije potrošila. "Stavila sam ga na štedni račun i daću ga unuci kasnije. Meni je zadovoljstvo da joj kupujem stvari."
Svađe, trzavice, napetosti…
Kada su bake i deke duboko uključeni u svakodnevnu brigu, to može dovesti i do sukoba. Rasprave se vode oko svega – od vremena provedenog pred ekranima do toga koliko povrća dete treba da jede.
Čak se i osnovna pravila vaspitanja danas razlikuju od onih po kojima je starija generacija odgajala svoju decu. U britanskom istraživanju iz 2021. godine neke bake su bile iznenađene očekivanjem da deca moraju biti pod stalnim nadzorom.
"Odgojila sam troje zdrave i srećne dece. Mislim da imam pravo da utičem na način brige o svom unučetu kada sam ja ta koja se o njoj brine", kaže Sparks.
"Snaja me ocrnjuje u grupama"
Roditelji se, s druge strane, često plaše da će ostati bez pomoći ako previše insistiraju na pravilima. Ponekad svoje frustracije iznose i na društvenim mrežama, kao što je doživela Sali – njena snaja ju je javno kritikovala u jednoj Fejsbuk grupi.
"Prijateljicina ćerka mi je poslala snimak objave u kojoj me snaja ocrnjuje jer unuku vodim na kafu sa prijateljicama, umesto u igraonice", kaže ova 69-godišnjakinja.
O tome je razgovarala sa sinom, ali ne i sa snajom. "Bojim se da, ako kažem nešto što će je uznemiriti, više neću moći da čuvam unuku. To bi mi slomilo srce."
"Ne mogu više"
Sparks kaže da još nekako izlazi na kraj sa jednim unučetom, ali se pita šta ako i ostala deca budu očekivala istu pomoć.
"Možda sam napravila veliku grešku što sam pristala da čuvam prvo unuče, jer smo suprug i ja iscrpljeni. Ne mislim da bih ponovo mogla kroz sve to – ispade besa, nezgode i stalni nered. Ali kako reći jednom detetu 'da', a drugom 'ne'?"
Mnogi bake i deke osećaju da, preuzimanjem celodnevne brige, propuštaju one radosne trenutke koje imaju manje uključeni baka i deka. Linda priznaje da ponekad oseća ogorčenost.
"Oni su zabavni baka i deka. Mogu to da budu jer ne nose glavni teret. Ja samo želim da budem baka. Svoju decu sam odgajila. To je bio posao sa punim radnim vremenom. Sada bih želela da se penzionišem", zaključuje za iNews.
