Opisala je težak početak života u Nemačkoj, uključujući poslove sa skromnom platom i kontinuirano učenje jezika i uslova rada
Njena ispovest inspirisala je mnoge članove grupe da podele sopstvene priče o izazovima i uspesima u dijaspori
Emina iz Novog Pazara, članica popularne Fejsbuk grupe "Balkanci u Njemačkoj", objavila je emotivnu i iskrenu ispovest o svom životnom putu.
Napisala je kako je 2019. godine stigla u Nemačku sa svega 1.000 pozajmljenih evra, bez znanja jezika i bez sigurnog krova nad glavom.
- Često čitam pitanja: "Da li zarađujem malo?", "Da li je to u redu?", "Može li se uštedeti?".
"Nije sve divno i sjajno"
- Godina 2019. Dolazim sa 1.000 pozajmljenih evra u džepu, od kojih 500 evra moram dati na stan (sreća pa gazda naš, nisam morala platiti kauciju). Sobičak i WC. Ništa drugo. Jezik sam učila (B1), ali kad dođoh shvatih da ni A1 ne znam. Radila sam u domu kao pomoćni negovatelj. Plata taman da se preživi. Kući dve godine nisam išla, jer nisam imala odakle da skupim za kartu.
- Jezik sam učila. Svaki slobodan trenutak. 2021. godine upisujem Ausbildung i to jedan od težih. Jezik bolji, ali ne sjajan. Zarada smešna, opet da se preživi, ali baš jedva. Završih i to. Vrlo uspešno. Danas imam super posao. Baš super posao. Mogu sebi priuštiti šta želim. I dalje to nije luksuz, ali je 20 puta bolje nego kada sam krenula. I biće još bolje.
- Zašto ovo pišem? Početak je težak za svakoga. Ne očekujte kule i gradove na početku. Nešto se mora i žrtvovati. Učite jezik, to svaka vrata otvara. I ne slušajte one pametne: "Premala, ja za to ne bih ustao ni iz kreveta" itd. Ustajali su oni i za manje, samo su zaboravili i danas tako leče frustracije. Bitno je časno pregurati početak, ne dozvolite da vas gaze, ali ne očekujte na početku ni da je sve divno i sjajno.
- Ja kada se vratim unazad sećam se da sam mislila: "Jao, pa ovaj ima sve, ja nemam ništa". Nisam imala ništa jer sam bila na početku. I sasvim je u redu početi. Bilo kako, samo napravite prvi korak, ako vam je to želja. Svako dobro i držite se. Proći će to sve i bolje vreme tek dolazi - napisala je ona.
Lavina komentara na društvenim mrežama
Ubrzo nakon objave, stotine članova grupe reagovalo je - mnogi su delili svoje životne priče iz dijaspore, neki sa suzama, neki s ponosom, a neki sa nostalgijom.
Jedan Balkanac, koji je u Nemačku stigao 1995. godine, napisao je:
- Prvi posao bio mi je 2 marke po satu. Čistio sam groblja i autobuse, dok sam birao hoću li kupiti cigare ili meso za večeru. Danas iznajmljujem stanove Nemcima. Na vrhu uvek ima mesta kad se krene sa dna.
Slavka Lovrić se prisetila kako je stanovala tri godine u sobici s cimerkom i delila kupatilo sa pet ljudi:
- Radila sam na mašini u ulju, smrdela sam svaki dan, ali sam učila i napredovala. Nakon deset godina postala sam desna ruka šefu u upravi. Nema odustajanja - mi stariji smo prošli trnovit put.
(Kurir/Sandžak Danas)
