Njihova veza je fokusirana na kvalitet provedenog vremena i međusobnu podršku, bez obzira na fizičku udaljenost.
Ova priča izaziva raspravu o normama i pritiscima društva u vezi zajedničkog života parova.
Devet godina veze bez zajedničkog života za većinu parova deluje nezamislivo, a za mnoge i kao znak da nešto „ne štima“. Ipak, jedna mlada žena odlučila je da ne prati ustaljena pravila i pokazala da bliskost ne mora da zavisi od zajedničke adrese – već od izbora, strpljenja i svesnog odnosa.
O svojoj vezi, odlukama i razlozima zašto još uvek ne živi sa partnerom, otvorila je dušu Maja Kokerov, autorka iz Sjedinjenih Američkih Država, koja je sa istim partnerom od svoje 19. godine za portal "Biznis insajder"
Devet godina zajedno, ali nikada pod istim krovom
Već devet godina sam u vezi, ali nikada nisam živela sa svojim dečkom. Ljudi to ne pitaju iz radoznalosti, već sa nevericom. „Kako to misliš – devet godina, a ne živite zajedno?“ Sledeće pitanje gotovo uvek je isto: „Zašto se nije verio?“
A onda dolazi onaj deo koji ih potpuno zbuni ja ne planiram da se uselim odmah. I ne mislim da nam zbog toga nešto fali.
Imam 27 godina i sa istim partnerom sam od 19. On mi je prva ljubav, prva veza i – devet godina kasnije – i dalje neko zbog koga osećam isto uzbuđenje. Upravo zato što ne delimo isti krov.
Život odvojeno kao recept za bliskost
Nikada nismo živeli zajedno duže od nekoliko nedelja. Dok su se naši vršnjaci selili, svađali oko kućnih obaveza i gubili strast, mi smo učili kako da vreme koje imamo ne trošimo uzalud. Svaki susret planiramo. Izlaske ne odvaljujemo. Čak i obična vožnja kući posle viđanja ima težinu, jer znamo da nije zdravo za gotovo.
Sa 21 godinom vratili smo se u roditeljske kuće, iz praktičnih razloga. Hteli smo da uštedimo, da ne živimo od plate do plate. Mislila sam da će mi to teško pasti, ali sam vremenom shvatila da mi je život sa porodicom doneo mir koji mi je bio potreban.
Gubitak koji je promenio prioritete
Šest godina kasnije, bili smo blizu zajedničkog života. A onda se moj život naglo promenio iznenada sam izgubila oca. Taj gubitak mi je promenio pogled na vreme, bliskost i pravilan redosled života. Shvatila sam koliko su dragocene godine koje sam provela kod kuće i koliko bih žalila da sam ih zamenila društvenim očekivanjima.
Danas živim sa majkom i sestrom. Planovi sa partnerom postoje, ali nisu hitni. Čak je predložio da jednog dana živimo svi zajedno, ako će to doneti sigurnost i mir. Za neke je to znak zastoja. Za mene znak zrelosti.
Ljubav bez rokova i pritiska
Ne živimo zajedno, ali živimo svesno. Bez pritiska, bez rokova i bez tuđih pravila. I dok mnogi posle nekoliko godina kažu da je nestala hemija, a mi smo skoro deceniju kasnije još u fazi u kojoj se ljubav ne podrazumeva.
