Gradske vlasti u Stokholmu su 2019. godine sproveli eksperiment, odabravši 50 beskućnika kojima su dali 10.000 evra.
Rezultati eksperimenata su šokirali svet.
Veliki broj beskućnika širom sveta godinama se bori da se izvuče iz začaranog kruga siromaštva i bede. I, iako se tako čini, većina njih nije na ulici zbog zavisnosti, već zbog nepredviđenih životnih problema - razvoda, bolesti, gubitak posla - koji su ih doveli do ivice.
Upravo zbog toga, da bi testirali koliko šansa i resursi mogu da promene život, gradske vlasti u Stokholmu su 2019. godine pokrenule neobičan eksperiment koji su mnogi nazvali ludim. Odabrali su 50 beskućnika i svakom dali 100.000 švedskih kruna - oko 10.000 evra. Bez ikakvih uslova, bez nadzora, bez pravila.
Takođe, novac su mogli da troše kako žele - da piju, kockaju se, rasipaju ili investiraju.
"Finansirate zavisnike"
Oni koji su ovaj eksperiment nazvali ludim, poput sociologa predviđali su katastrofu. Smatrali su da će 80% učesnika u roku od mesec dana potrošiti novac na alkohol i droge. Takođe, humanitarne organizacije protestovale su uz rečenicu:
"Ovo je okrutno. Finansirate zavisnike."
Rezultati iznenadili sve
Ipak, rezultati objavljeni godinu dana kasnije iznenadili su sve. Čak 72% učesnika više nisu bili beskućnici. Većina je iznajmila stanove i pronašla posao, dok su tri osobe pokrenule sopstvene male firme.
Da, neki su potrošili novac na alkohol -11 od 50 ljudi -ali većina je iskoristila priliku da se ponovo podigne.
Postao vodoinstalater
Jedan od učesnika kupio je alat i postao vodoinstalater.
"Bio sam beskućnik sedam godina, ne zato što sam alkoholičar, već zato što niko nije želeo da me zaposli bez adrese. Bio je to začarani krug", ispričao je.
Drugi je platio kiriju šest meseci unapred, upisao kurseve programiranja i danas radi u IT sektoru.
Eksperiment je pokazao nešto važno: većina beskućnika nisu "slomljeni alkoholičari". To su obični ljudi koji su jednom napravili pogrešan korak na - razvod, bolest, gubitak posla i potom upali u spiralni pad. Takvima ne trebaju propovedi o moralu, niti beskonačni programi "socijalne adaptacije".
Potrebni su im resursi, novac - da stanu ponovo na noge.
Ovaj projekat u Stokholmu dokazao je nešto duboko, ali neprijatno za mnoge: ljudsko dostojanstvo ne umire na ulici. Ono samo čeka priliku da se ponovo pojavi.
