Istraživanja pokazuju da su neki geni povezani sa inteligencijom locirani na X hromozomu, koji deca češće nasleđuju od majke
Ipak, inteligencija zavisi i od genetike i od okruženja, vaspitanja i odnosa između deteta i roditelja
Pitanje porekla inteligencije već decenijama privlači pažnju naučnika. Iako genetika ima važnu ulogu, istraživanja pokazuju da odgovor nije tako jednostavan. Na razvoj inteligencije, osim gena, utiču i okruženje, vaspitanje, obrazovanje, kao i kvalitet odnosa između deteta i roditelja.
Prema pisanju portala YourTango, pojedina istraživanja polaze od saznanja da se određeni geni povezani sa kognitivnim sposobnostima nalaze na X hromozomu.
Od majke ili od oca?
Žene imaju dva X hromozoma (XX), dok muškarci imaju jedan X i jedan Y hromozom (XY), zbog čega postoji mogućnost da dete određene gene povezane sa inteligencijom češće nasledi od majke.
Istraživanje Univerziteta u Pekingu pokazalo je da bi geni smešteni na X hromozomu mogli imati važnu ulogu u razvoju inteligencije. Istovremeno, naučnici su utvrdili da geni na očevom Y hromozomu imaju veći uticaj na određene fizičke karakteristike.
Ipak, važno je naglasiti da su ključni eksperimenti u ovom području sprovedeni na miševima. Iako su istraživači pronašli određene sličnosti kod ljudi, stručnjaci upozoravaju da se inteligencija ne može objasniti samo jednim hromozomom niti uticajem jednog roditelja. Reč je o veoma složenoj osobini na koju utiče veliki broj različitih gena.
Eksperimenti na miševima pokazali su još jedan zanimljiv obrazac. Životinje koje su imale više majčinih gena razvile su veći mozak i manje telo, dok su miševi sa većim udelom očevih gena imali veće telo, ali manji mozak. Ipak, ovi rezultati ne mogu se direktno preneti na ljude.
Ljubav i podrška jednako su važne
Na razvoj detetovih sposobnosti ne utiče samo genetika. Istraživači sa Univerziteta u Vašingtonu utvrdili su da važnu ulogu ima i kvalitet ranog odnosa između majke i deteta.
Tokom sedmogodišnjeg istraživanja pratili su porodice i otkrili da su deca koja su od majki dobijala više emocionalne podrške i čije su razvojne potrebe bolje prepoznate u proseku imala oko 10 odsto veći hipokampus. To je deo mozga koji ima važnu ulogu u pamćenju, učenju i kontroli stresa.
Rezultati ukazuju na to da toplina, osećaj sigurnosti i podsticajno porodično okruženje značajno doprinose razvoju dečjeg mozga.
Inteligencija je rezultat više faktora
Savremena nauka sve više potvrđuje da inteligenciju ne određuju samo geni. Na nju utiču i vaspitanje, obrazovanje, ishrana, zdravstveno stanje, životna iskustva i okruženje u kojem dete odrasta.
Iako neka istraživanja ukazuju na to da majčini geni mogu imati nešto veću ulogu u pojedinim aspektima razvoja mozga, stručnjaci naglašavaju da su detetove sposobnosti rezultat složenog međudelovanja naslednih faktora i životne sredine.
Zbog toga ljubav, podrška i podsticajno porodično okruženje ostaju među najvažnijim faktorima za zdrav razvoj deteta.
(Nova.rs)
