Talog od kafe se koristi kao prirodno đubrivo zbog bogatstva azota, fosfora i kalijuma
Ipak, njegova blago kisela priroda i kofein nisu pogodni za sve biljke
Talog od kafe mnogi baštovani sve češće koriste kao prirodno đubrivo, verujući da je reč o jednostavnom i efikasnom načinu da se poboljša rast biljaka. Međutim, iako može imati pozitivne efekte, njegova primena u bašti nije univerzalno rešenje.
Stručnjaci upozoravaju da, uprkos bogatstvu hranljivih materija, ovaj "kuhinjski ostatak" nije pogodan za svaku biljnu vrstu i da u nekim slučajevima može napraviti više štete nego koristi.
Nije svima "po meri"
Talog kafe sadrži azot, fosfor i kalijum, zbog čega se često koristi kao prirodni dodatak zemljištu. Osim što može da poboljša plodnost zemlje i pomogne u boljem zadržavanju vlage, on utiče i na strukturu tla, pa se često preporučuje kao deo kompostiranja ili direktno posipanje po zemlji u manjim količinama. Ipak, njegova blago kisela priroda i prisustvo kofeina nisu svima "po meri".
Poseban oprez potreban je kod biljaka koje ne podnose kiselo zemljište ili su osetljive na kofein. Među njima se navode azaleje i rododendroni, kao i određene ukrasne vrste koje mogu pokazati znake stresa ili slabijeg razvoja. Takođe, kod povrtarskih kultura poput šargarepe i krompira, prevelika količina taloga kafe može negativno uticati na rast.
Biljke koje ne treba đubriti talogom od kafe
- Krokusi
- Lale
- Narcisi
- Zvonce (glockenblume)
- Astre
- Hrizanteme
- Klematis
- Jabuka
- Lavanda
- Šargarepa
Zbog svega toga, stručnjaci savetuju da se talog kafe koristi pažljivo i umereno, uz dobro poznavanje potreba svake pojedinačne biljke, kako bi efekat u bašti bio zaista pozitivan.
