Film 'Titanik' osvojio je 11 Oskara, uključujući za najbolji film, režiju i muziku.
Inspiraciju za film Džejms Kameron je dobio tokom snimanja drugog podvodnog filma, uz posebnu kameru za istraživanje olupine.
U martu 1998. film "Titanik" ponovio je uspeh "Ben Hura" iz davne 1959. godine. "Titanik" je drugi film u istoriji koji je na dodeli Oskara osvojio čak 11 statua. Akademija ga je proglasila najboljim filmom, a Džejms Kameron izabran je za najboljeg reditelja. Osvojene su i nagrade za scenografiju, kostimografiju, vizuelne efekte i fotografiju, kao i za montažu i zvuk, odnosno montažu zvuka. Film je nagrađen za najbolju originalnu muziku, koju potpisuje Džejms Horner, i za najbolju originalnu pesmu: "My Heart Will Go On", koju je otpevala Selin Dion.
Dok je snimao naučno fantastični podvodni film The Abyss, Kameron je dobio inspiraciju za Titanik. Istraživao je ostatke Titanika nebrojano puta, a njegov brat mu je čak napravio specijalnu kameru koja je mogla da izdrži pritisak pod vodom. Njegova fascinacija brodskim olupinama poznata je mnogima.
Dve glumice nominovane za istu ulogu
Kejt Vinslet nominovana je za najbolju sporednu ulogu igrajući lik Rouz, zajedno sa Glorijom Stuart koja je u filmu igrala ostarelu Rouz. Ovim nominacijama Titanik je ponovo ušao u istoriju američke kinematografije jer su dve glumice nominovane u istoj kategoriji za istu ulogu. Iako ni jedna ni druga nisu dobile Oskara, film je na kraju osvojio 11 nagrada.
Prvi izbor producenata za ulogu Džeka Dosona bio je Metju Mekonahi, ali reditelj i Kejt su želeli Dikaprija. Na početku, Kameron nije bio detaljno upoznat sa Dikaprijevim uradkom na filmu i van njega, ali je nakon prvog sastanka sa njim primetio da su sve žene iz njegove blizine dobro informisane o mladom glumcu . Iako je Džek Doson bio izmišljen lik, Kameron je otkrio da je na Titaniku stvarno postojao putnik pod imenom Džozef Doson koji nije preživeo brodolom.
Na samom početku snimanja, Kejt je nastojala da probiju barijere neprijatnosti u slučajevima snimanja scena gde je ona naga, pa je Dikaprija rano počela da "navikava" na svoje golo telo. Na dan snimanja nagih scena Kejt je zamolila Dikaprija da joj pravi društvo dok je pripremaju za scenu. Crteži koji su urađeni u toj sceni su zapravo delo samog reditelja, uključujući i crtež nage Rouz.
Leo je bio osetljiv na hladnu vodu i retko se pojavljivao u scenama u kojima je voda bila isuviše hladna. Temperatura vode u scenama unutar broda bila je oko 10 stepeni celzijusa dok je voda "okeana" grejana i do 26. stepeni.
Kejt se zapravo plašila vode i zamalo se nije udavila u jednoj sceni. Reditelj joj je dao dva minuta da se povrati i da nastavi sa snimanjem.
Obavezni časovi bontona pre snimanja
Glorija Stjuart, kao i Kejt bila je uporna da dobije ulogu. Reditelj joj je dozvolio improvizacije, pa je tako repliku "Nekada sam bila dobra riba", zamenila replikom "Nekada sam bila mnogo zgodna", a onda je objasnila da je druga replika bila malo "manje vulgarna".
Nakon što je film prikazan, Glorija je kontaktirala reditelja tražeći od njega da joj prizna prava na tekst i novac, jer je jedino njen "tekst izazvao smeh kod publike". Kameron joj je odgovorio kratko:"Nema para a ni prava".
Bili Zejn, koji u filmu igra negativca, u stvarnosti je običan momak koji čvrsto stoji na zemlji. Nepisano pravilo da se tokom snimanja "glavni glumci ne mešaju sa statistima" nije imalo značaja za Zejna, pa je u toku snimanja često izlazio sa mnogim statiskinjama.
Svaka žena na snimanju morala je da nosi korset, čak i statistkinje koje su se jedva videle na filmu. Svi su morali da prođu časove bontona kako bi naučili ponašanje ljudi sa početka veka. Konobari takođe, su naučeni kako da sliže hranu i piće.
Pikasova slika koja je pokazana u jednom kadru filma, bila je originalna slika iznajmljena iz muzeja u Parizu.
I na kraju, snimanje Titanika koštalo je vrtoglavih 200 miliona dolara.