Marđan Satrapi, poznata francusko-iranska umetnica, preminula je u 57. godini života.
Najpoznatija je po strip-romanu Persepolis, koji je postao značajno svedočanstvo o životu tokom Islamske revolucije i rata sa Irakom.
Marđan Satrapi, francusko-iranska umetnica, proslavljena autorka stripova i knjiga za decu, ilustratorka i rediteljka, preminula je u 57. godini, saopštio je danas njen tim.
Kako je navedeno u saopštenju, Satrapi je "preminula od tuge nešto više od godinu dana nakon smrti njenog supruga, producenta i scenariste Matijasa Ripe".
Marđan je rođena 1969. u Iranu. Odrasla je u Teheranu, u porodici koja je bila uključena u komunističke i socijalističke pokrete u Iranu pre revolucije. Pohađala je francuski licej i kao dete svedočila sve ozbiljnijem kršenju ljudskih prava i uticaju iranske politike na svakodnevni život: padu šaha, ranim danima režima ajatolaha Homeinija i prvim godinama iransko-iračkog rata.
Godine 1983, roditelji su četrnaestogodišnju Marđan poslali u Beč kako bi je sklonili od iranskog režima. Tu je pohađala francusku školu, ali potom se vratila u Iran. Studirala je vizuelnu komunikaciju i naposletku diplomirala na Islamskom univerzitetu Azad u Teheranu.
Po završetku studija se preselila u Strazbur, a zatim u Pariz gde je živela do kraja života i gde je redovno pisala za razne svetske časopise i novine, među kojima su Njujorker i Njujork tajms.
Jedan od najcenjenijih strip-romana našeg doba
Autorka je stripova Persepolis, Persepolis 2, Embroideries, Chicken with Plums i nekoliko knjiga za decu. S Vensanom Paronoom je napisala scenario i režirala animirani film Persepolis, koji je nominovan za Oskara.
Persepolis koji je pisala i crtala od 2000. do 2003. je jedan od najcenjenijih strip-romana našeg doba.
Dragoceno literarno svedočanstvo o životu u Iranu tokom prelomnog perioda s kraja sedamdesetih i početka osamdesetih.
Mudar, smešan i potresan, Persepolis je dnevnik odrastanja Marđan Satrapi u Iranu za vreme Islamske revolucije.
Na moćnim crno-belim stripskim slikama Satrapi pripoveda priču o vremenu koje je provela u Teheranu između šeste i četrnaeste godine – o godinama kad je prisustvovala padu šahovog režima, trijumfu Islamske revolucije i strahotnim posledicama rata sa Irakom. Kao inteligentna i otvorena kći jedinica posvećenih marksista i praunuka jednog od poslednjih iranskih šahova, Marđan svedoči o detinjstvu koje se na jedinstven način prepliće sa istorijom njene zemlje.
To je izuzetno lična, duboko politička i posve originalna priča koja nas podseća na to koliko ljudski život trpi u ratu i tokom političke represije. Ona nam pokazuje kako možemo da preživimo, uz smeh i suze, uprkos besmislu.