Dokumentarno-igrani film "Mileva Ajnštajn" pruža uvid u život Mileve Marić i njen značaj u nauci i kulturi.
Glavnu ulogu Mileve igra Staša Nikolić, dok Alberta Ajnštajna tumači Teodor Vinčić.
U godini u kojoj se obeležava 150 godina od rođenja Mileve Marić Ajnštajn, publika je imala priliku da vidi dokumentarno-igrani film posvećen njenom životu i nasleđu, kao i složenom mestu koje zauzima u istoriji nauke i kulture.
Film „Mileva Ajnštajn“ kroz spoj arhivskog materijala, intervjua i igranih scena sagledava naučni, lični i društveni kontekst u kojem je Mileva Marić živela i stvarala. Režiju potpisuje Andrijana Stojković, dok je scenario napisala Selena Stanković.
U igranom delu filma ulogu Mileve Marić Ajnštajn tumači Staša Nikolić (27), dok se u ulozi Alberta Ajnštajna pojavljuje Teodor Vinčić.
Da li je ovo vaša prva glavna uloga?
– Imala sam u američkom hororu “Subspecies” glavnu žensku ulogu. Kod nas je film preveden kao “Podvrsta”, odnosno peti deo veoma popularanog američkog horor filma. To mi je bilo prvo iskustvo na velikom setu da igram glavni ženski lik. Ali “Mileva Ajnštajn” je moja prva prava, glavna uloga, na domaćem terenu i uz to naslovna.
Detaljno sam se upoznala sa Milevinim životom
Koliko ste bili upoznati sa Milevinim radom i životom pre nego što ste dobili scenario?
– Imala sam tu sreću da sam bila jako upoznata, jer sam igrala u predstavi o Milevi Ajnštajn. Ta predstava se igrala u Nišu i radila sam je još pre fakulteta. Za nju sam dobila brojne nagrade, a upravo me je ta uloga navela da upišem glumu, odnosno da pokušam da studiram na FDU. Sa tom predstavom sam naučila mnogo o mladoj Milevi, ali nisam bila detaljno upoznata sa njenim kasnijim životom i svim teškoćama kroz koje je prolazila. Razlika između predstave i filma je velika. U predstavi se fokusirate na jedan period, dok ovde pokrivamo ogroman raspon Milevinog života.
Da li u filmu igrate samo mladu Milevu?
– Ne, u filmu igram Milevu sve vreme. Šminka je odradila ogroman posao i proces je trajao dugo. Imali smo velike promene, sa sedima i borama, što je bilo dosta zahtevno dok nisu pronađene prave linije na licu. Višnja i Tijana su uradile fenomenalan posao i to izgleda vrlo uverljivo i prirodno. Pratimo njen ogroman životni raspon i to je bilo i moje pitanje – da li ću igrati celu ulogu ili će neko igrati stariju Milevu. Na kraju smo odlučili da ja sve to odradim. Mislim da sam uspela, ali sve utiske prepuštam publici.
Ko igra vašeg supruga?
– Alberta Ajnštajna tumači pretalentovani mladi glumac Teodor Vinčić.
Da li ste prvi put sarađivali sa njim?
– Da, bili smo zajedno u užem krugu na Fakultetu dramskih umetnosti i još tada sam ga zapazila kao pretalentovanog mladog umetnika. Sada je u Jugoslovenskom dramskom pozorištu i čini mi se da je trenutno više poznat pozorišnoj publici, ali ga čekaju divna ostvarenja koja tek treba da izađu.
Šta je novo kod vas?
– Igram u mnogo predstava. Nastupam u Jevrejskom kulturnom centru u predstavama “Violinista na krovu” i “Tajbele i njen demon”. U Beogradskom dramskom pozorištu igram predstave: ”Čarli Čaplin – Svetla velegrada“, (Pra)Faust i “Šarlota Kasteli”. Igrala sam u “Zaljubljenom Šekspiru”, što mi je bila prva glavna uloga u pozorištu. Veliki pozorišni hit je predstava “Anđela”, sa kojom smo gostovali širom Evrope i sveta.
Fokus na stranu produkciju
Da li to znači da ste se malo više okrenuli pozorištu?
– Ne bih rekla. Radila sam i dosta serija kod nas – “Tajne vinove loze”, treću sezonu “Tate” kada sam bila jako mlada, “Vreme zla”... Međutim, u poslednje vreme sam više stavila fokus na strane produkcije, američke i strane filmove koji su na platformama, pa domaća publika možda nije imala priliku da ih vidi. Sve se desilo slučajno. Išla sam na kastinge i zbog dobrog znanja engleskog dobijala sam uloge. “Subspecies” mi je otvorio vrata, i od tada su me stalno zvali. Upravo sam završila jedan veliki američki blokbaster, ali o tome još ne smem da govorim.
Jeste li u inostranstvu imali prilike da upoznate neka velika zvučna imena i snimate sa njima?
– U filmu “Tarot” glumio je Jacob Batalon, koji je imao zapaženu ulogu u “Spajdermenu”. Tu je i Anders Hove, sjajan danski glumac koji je radio velike projekte u Americi. Od baš velikih, zvučnih imena, tek u ovom poslednjem projektu. Prethodni filmovi su više bili specifični, autorski, sa zanimljivim pričama, bez velikih zvezda. Kasting je često kombinovan, deo glumaca iz Amerike, deo iz Srbije.
Da li biste se zbog dobre uloge preselili u inostranstvo?
– Ja dosta radim u pozorištu, tako da trenutno potpuno preseljenje nije moguće. Ne bih mogla da ostavim sve uloge u kojima uživam. Ali odem, snimim projekat i vratim se. Naporno je, moram priznati.
Kako biste ocenili prošlu godinu?
– Bila je veoma plodonosna. Tek sada su se otvorile velike prilike, uloge i projekti. Kao glumci nikada ne znate kakva će godina biti. Na početku nisam znala ni za šta, neki projekti se nisu desili, ali su se otvorili drugi putem kastinga. Što se tiče mog glumačkog doprinosa, apsolutno dala sam mnogo sebe u ulozi Mileve. Uloga je teška i zahteva prostor, a ja sam ga ovde imala.
Šta vam je bilo najteže? Rađenje maske za svaku scenu?
– Rađenje maske ne. Najteži je bio njen život, i to ćete videti u filmu. Mileva je bila žena koja se borila za svoja prava u vremenu koje ženama nije pružalo gotovo ništa. Bila je jedina žena u gimnaziji, imala fizički deformitet, bila je izložena podsmehu, bila Srpkinja koja se školovala u inostranstvu. To su okolnosti sa kojima se i danas, na neki način, poistovećujemo.
Koliko su se prava žena promenila danas – nabolje, nagore, ili su na istom stupnju?
– Mnogo su se promenila. Nije lako, ali ako vredite i uporni ste, moguće je. Nikad nisam bila jedina žena koja se školovala, uvek su to bile uglavnom žene. Danas u filmskoj industriji imamo mnogo žena – rediteljki, direktorki fotografije, producentkinja. Mislim da se danas mnogo toga promenilo, ali sama borba je i dalje prisutna, kao što sam se i ja kao glumica borila, prvo na prijemnom, pa kasnije za uloge, kao i ona, mada je ona imala mnogo teže okolnosti. Videćete u filmu kako je prikazana.
Stvari se menjaju nabolje
Ali ipak morate priznati da ima mnogo manje ženskih uloga nego muških?
– Apsolutno. Sama činjenica da sa ovoliko godina dobijam glavnu i naslovnu ulogu u filmu, i da mi je dato poverenje kao mladoj glumici, zaista znači da se stvari menjaju. Mislila sam da će takve prilike doći tek kasnije, ali drago mi je da idemo napred.
Šta radite kada ne radite, kada ne snimate, kada ne igrate predstave?
– Putujem sa drugaricama. Obožavam to.
Gde biste voleli da putujete 2026. godine?
– Volela bih ponovo da odem u Ameriku, u Los Anđeles ili Njujork, možda i Čikago. Nadam se i putovanju sa predstavom “Anđela”. Takođe me privlače Japan i Južna Koreja, svi mi govore da su neverovatni.
Sa kojom holivudskom zvezdom biste voleli da glumite?
– Ima ih mnogo. Definitivno Meryl Streep. Obožavam i Jennifer Lawrence, Natalie Portman, Anđelinu Džoli zbog njenog društvenog angažmana. Takođe bih volela da upoznam Johnnyja Deppa.
Kako planirate da provedete ove praznike?
– Idemo u Barselonu sa mojom drugaricom Lanom Radošević, glumicom, rediteljkom i producentkinjom. Nadam se da nećemo mnogo pričati o poslu, već da ćemo se opustiti i lepo provesti vreme u Barseloni. Presrećna sam - Španija, malo toplije vreme, predah od hladnih predela i posla.