Na 33. Festivalu evropskog filma Palić prikazan je dokumentarni film „Sve o Kralju po imenu Petar“, posvećen velikom glumcu Petru Kralju.
Autorka Anita Panić ističe da je rad na filmu trajao dvanaest godina, pre svega zbog teškoća u obezbeđivanju finansijskih sredstava.
Na 33. Festivalu evropskog filma Palić publika je imala priliku da pogleda specijalnu projekciju dugometražnog dokumentarnog filma „Sve o Kralju po imenu Petar“, autorke Anite Panić.
Film, posvećen jednom od najvećih srpskih glumaca Petru Kralju, kroz svedočenja porodice, prijatelja i kolega otkriva ne samo njegovu izuzetnu umetničku karijeru, već i ljudskost, toplinu i dobrotu po kojima je ostao upamćen.
Sa autorkom Anitom Panić smo razgovarali o reakcijama publike, dugogodišnjem procesu nastanka filma, emotivnim trenucima tokom snimanja i izazovima sa kojima se susreću autori dokumentarnih filmova u Srbiji.
Kakve su reakcije publike?
- Ljudi koji su pogledali film veoma su zadovoljni. Najčešći komentari su da je film pre svega veoma emotivan, nežan i duhovit. Posebno im se dopada što o Petru Kralju ne govore samo kroz njegove vrline, već i kroz mane koje su ga činile autentičnim čovekom. Njegovi prijatelji i kolege, glumci MIlan Caci Mihailović i Tihomir Stanić, govore o njemu s mnogo topline i humora, prisećajući se kakav je bio čovek, kakvog karaktera i kako se odnosio prema ljudima.Film nosi jednu lepu i iskrenu emociju. Reč je o dugometražnom dokumentarnom ostvarenju koje traje 73 minuta i koje već ima uspešan festivalski život. Nakon prošlogodišnje premijere u Ateljeu 212, bio je u zvaničnoj selekciji međunarodnog festivala u Trebinju. Velika mi je čast što je sada prikazan u okviru specijalnog programa Festivala evropskog filma Palić, a krajem avgusta očekuje ga i prikazivanje na filmskom festivalu u Herceg Novom.
Koliko dugo ste radili na ovom projektu?
- Kada se uzmu u obzir produkcija i postprodukcija, rad na filmu trajao je dve godine. Međutim, mnogo više vremena potrošila sam pokušavajući da obezbedim sredstva za njegovo snimanje. Film sam počela da snimam još 2013. godine, kada je objavljena i moja monografija o Petru Kralju. Nakon toga nastao je dug vremenski zastoj jer nisam uspevala da pronađem finansijsku podršku. Više puta sam konkurisala kod Filmskog centra Srbije, pokušavala i na drugim konkursima, ali je za dokumentarni film veoma teško obezbediti sredstva. Tek pre dve godine uspela sam da dobijem podršku na jednom konkursu i film je konačno završen, praktično dvanaest godina nakon što je započet.
Koji je bio najemotivniji trenutak tokom rada na filmu?
- Najemotivnije je bilo razgovarati sa ljudima koji su poznavali Petra Kralja. Ne samo njegova supruga i ćerka, već i brojni prijatelji i kolege govorili su o njemu kao da je i dalje među nama. Koliko su ga voleli i poštovali najbolje se vidi po tome što im i danas zasuze oči kada ga se sete. Govore o njemu kao o velikom glumcu, ali i kao o velikom prijatelju i čoveku. Za mene, kao autora koji je bio sa druge strane kamere, bilo je veoma dirljivo posmatrati te iskrene emocije i sećanja ljudi koji su ga voleli.
Da li film otkriva više od monografije o Petru Kralju koji ste uradili?
- Dok sam radila monografiju, objavljenu 2013. godine, detaljno sam istražila njegov život i prikupila veliku količinu dokumentacije. Međutim, film je sasvim drugačiji proces. U dokumentarnom filmu razgovarate sa ljudima, posmatrate njihove emocije i reakcije. Upravo kroz te razgovore otkrila sam mnogo novih detalja koji nisu mogli da budu deo knjige. Za razliku od igranog filma, dokumentarni film nema potpuno zatvoren scenario. Iako postoji plan, nikada ne možete da predvidite šta će vam sagovornik u tom trenutku otkriti ili ispričati. Upravo ta spontanost čini dokumentarni film posebnim i uzbudljivim, pa se zbog toga razlikuje od monografije.
U ovom ostvarenju ima mnogo detalja koje publika do sada nije znala o Petru Kralju. Možete li izdvojiti nešto što je vama bilo posebno zanimljivo?
- To pitanje često dobijam, kao i pitanje zašto se film zove „Sve o Kralju po imenu Petar“. Mnogi su u prvi mah pomislili da je reč o nekoj istorijskoj ličnosti. Kada je Petar Kralj preminuo i kada sam počela da pripremam monografiju, mnogo vremena provodila sam razgovarajući sa ljudima koji su ga poznavali. Tada je glumac Tihomir Stanić izgovorio rečenicu koja me je inspirisala:„Znaš, otkako nam je umro King, ništa više nije isto.“ Tada sam shvatila da Petar nije bio samo kralj glume, već i kralj ljudskosti, dobrote i empatije. Bio je čovek koji je iskreno voleo ljude. Upravo zato film nosi naslov „Sve o Kralju po imenu Petar“. To „kralj“ ne odnosi se samo na njegovu glumačku veličinu, već i na njegovu plemenitost, toplinu i dobrotu.
Rekli ste da je Petar bio čovek koji je svakome pomagao, čak i finansijski...
- Da. Ono što mi je njegova porodica ispričala jeste da Petar Kralj praktično nije imao odnos prema novcu. Finansije su mu bile potpuno nevažne. Mnogo je radio, snimao filmove i serije i dobro zarađivao, ali novac ga nije zanimao. Mnogo važnije bilo mu je da ima prijatelje, da bude okružen ljudima i da ga oni vole i poštuju. Zbog toga postoje brojne anegdote o njegovom odnosu prema novcu. Porodica je često bila očajna jer sa njim nije mogla da postigne nikakav dogovor kada su finansije u pitanju. U mnogo čemu bio je zaista poseban čovek.
Koji biste film voleli sledeći da snimite?
- Volela bih da nastavim da radim, ali sve zavisi od finansijskih mogućnosti. To je za mene, kao autora dokumentarnih filmova, najteži i najfrustrirajući deo posla. Pre dve godine, zbog nedostatka novca, kupila sam pristojnu kameru i sama počela da snimam novi projekat. Nisam mogla da angažujem direktore fotografije i saradnike bez obezbeđenih sredstava. Uspela sam da snimim ljude u autentičnim prostorima u kojima su tada živeli i radili, a neki od njih danas više nisu na tim mestima. Film, dakle, postoji u začetku. Ideja postoji i verujem da je veoma dobra. Kada se pojave sredstva, nastaviću snimanje.
Možete li da otkrijete o čemu je reč?
- Još ne bih govorila o temi. Dok ne budem sigurna da ću moći da nastavim snimanje, ne želim da otkrivam više detalja.
Da li biste želeli da ekranizujete još neku od svojih monografija?
- Naravno. Još 2018. godine nudila sam Filmskom centru Srbije ideju da snimim dokumentarni film o Mileni Dravić, dok je još bila živa. Bila je srećna što sam radila monografiju o njoj i verujem da je želela da je doživi za života, jer je već tada bila teško bolesna. Nažalost, nije bilo sluha za taj projekat. Rečeno mi je da moram da konkurišem i da za takve projekte nema novca. To je ostala velika neostvarena želja, kao i film o Nedi Arnerić. Govorimo o dve najveće filmske glumice koje je Srbija imala.
