Evropa ima veoma ograničene podatke o stvarnim zalihama gasa i nafte.
Većina informacija o zalihama goriva potiče od Evrostata i koordinacije sa državama članicama, ali slika ostaje nejasna.
Dok avio-kompanije prizemljuju avione, a zvaničnici pozivaju građane da smanje putovanja, evropski napori da spreče nestašice izazvane ratom u Iranu nailaze na neočekivanu prepreku: niko zapravo ne zna koliko goriva kontinent zaista ima, piše Politico.
„Imamo veoma ograničeno poznavanje tržišta i podatke o gasu i nafti“, rekao je jedan visoki zvaničnik evropskog ministarstva energetike, govoreći, kao i drugi citirani u ovom tekstu, pod uslovom anonimnosti zbog osetljivosti teme. „Naše znanje o tome šta se stavlja u promet, šta se povlači sa tržišta i šta se šalje različitim rutama… svakako postoji nedostatak praćenja tržišta.“
Kada je reč o prerađenim gorivima poput dizela i avionskog goriva, slika je posebno nejasna. EU se uglavnom oslanja na svoju zvaničnu statističku službu Evrostat i koordinacione sastanke sa državama članicama kako bi procenila nivoe zaliha.
Međutim, većina zaliha nalazi se van vidokruga, u raspršenim komercijalnim skladištima u različitim sektorima, dok kompanije nerado otkrivaju osetljive poslovne podatke koje nisu zakonski obavezne da prijave.
Čak su i podaci koje je pružila Međunarodna agencija za energiju (IEA), koja je prošlog meseca koordinirala istorijsko ispuštanje 400 miliona barela nafte, nužno ograničeni iz tog razloga, rekao je evropski zvaničnik.
Evropske zalihe gasa već su bile niske pre napada na Iran, u proseku ispod 30 procenata nacionalnog kapaciteta, zahvaljujući naglim padovima tokom zime.
Dopunjavanje tih rezervi zavisi od podsticanja trgovaca, koji uglavnom više vole da pumpaju gas u skladišta leti kada cene padaju, a prodaju ga zimi kada cene rastu, ali rat sa Iranom rizikuje da obrne tu dinamiku, a napori EU da reši problem naišli su na mešovit prijem, zaključuje Politiko.
(Politico)
