U posebnim slučajevima kao što su komplikacije u trudnoći i nega bolesnog deteta, HZZO isplaćuje naknadu od prvog dana bolovanja.
Maksimalni iznos naknade podignut je na 995,45 evra, a minimalni na 353,15 evra; visina naknade zavisi od zarade i trajanja bolovanja
Odlazak na bolovanje za mnoge zaposlene u Hrvatskoj predstavlja finansijski izazov, ali od 1. avgusta 2025. godine na snagu su stupile značajne izmene koje bi trebalo da olakšaju teret privremene nesposobnosti za rad. Novim pravilima, uređenim kroz izmene Zakona o obaveznom zdravstvenom osiguranju, povećani su i minimalni i maksimalni iznosi naknade plate, čime se nastoji obezbediti veća socijalna sigurnost radnika.
Ključna podela odgovornosti za isplatu ostaje ista: prvih 42 dana bolovanja trošak snosi poslodavac, dok od 43. dana obavezu preuzima Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje (HZZO). Za radnike sa invaliditetom ovaj period je kraći, pa poslodavac pokriva prvih sedam dana, a HZZO preuzima isplatu od osmog dana. Visina naknade koju isplaćuje poslodavac definisana je internim aktima firme, ali zakonski ne sme biti niža od 70 odsto prosečne radnikove plate ostvarene u prethodnih šest meseci.
Iako HZZO u većini slučajeva preuzima isplatu tek nakon što prođe period na teret poslodavca, postoje izuzeci kada Zavod pokriva troškove od samog početka. To se odnosi na specifične situacije poput bolovanja zbog komplikacija u trudnoći, potrebe za negom bolesnog deteta, pratnje bolesne osobe na lečenje ili propisane izolacije zbog zarazne bolesti. U tim slučajevima, radnik od prvog dana ostvaruje pravo na naknadu na teret HZZO-a, što je značajno olakšanje i za zaposlenog i za poslodavca koji je oslobođen tog finansijskog tereta. Ove odredbe obezbeđuju da najosetljivije grupe i situacije budu pokrivene bez odlaganja, pružajući neophodnu podršku kada je ona najpotrebnija.
Novi, viši iznosi naknada
Najveća novina koju donose zakonske izmene svakako su novi, znatno viši iznosi naknada koje isplaćuje HZZO. Maksimalni mesečni iznos naknade, koji je ranije bio ograničen na skromnih 565,04 evra, sada je povećan na čak 995,45 evra. Istovremeno, podignut je i minimalni iznos, koji je sa prethodnih 110,36 evra porastao na 353,15 evra, čime se garantuje makar osnovni nivo primanja i za one sa najnižim platama. Ova promena je direktna posledica usklađivanja sa rastom troškova života i prosečnih plata, a cilj joj je da smanji finansijski udar na domaćinstva radnika koji se nađu u situaciji dugotrajnije bolesti.
Visina naknade koju isplaćuje HZZO zavisi od osnovice, odnosno proseka plate radnika, ali i od trajanja bolovanja. Tokom prvih šest meseci neprekidnog bolovanja, radnik ima pravo na 70 odsto osnovice, dok se nakon isteka tog perioda procenat penje na 80 odsto.
Naknada do sedme godine deteta
Jedna od pozitivnih promena odnosi se na roditelje koji koriste bolovanje radi nege deteta, gde je granica za ostvarivanje prava na 100 odsto naknade plate (do maksimalnog limita od 995,45 evra) podignuta sa tri na sedam godina detetove starosti. Ipak, najpovoljniji uslovi važe za slučajeve povrede na radu, profesionalne bolesti ili bolovanja povezanog sa učešćem u Domovinskom ratu, kada se naknada isplaćuje u stopostotnom iznosu bez ikakvog gornjeg limita.
Ključni uslov koji morate ispuniti
Iako su iznosi naknada povećani, za ostvarivanje prava na puni iznos, odnosno naknadu obračunatu prema proseku sopstvene plate, radnik mora ispuniti jedan ključni uslov, a to je takozvani prethodni staž osiguranja.
Zakon propisuje da osiguranik mora imati najmanje devet meseci neprekidnog staža ili dvanaest meseci sa prekidima u poslednje dve godine pre otvaranja bolovanja. Ako taj uslov nije ispunjen, radnik nema pravo na naknadu zasnovanu na svojoj plati, već mu HZZO isplaćuje minimalni propisani iznos. Ovaj mehanizam je osmišljen da spreči zloupotrebe sistema, ali istovremeno može predstavljati problem za radnike koji su nedavno ušli na tržište rada ili su imali duže prekide u zaposlenju.
Šta se dešava sa dugotrajnim bolovanjem?
Za radnike koji se suočavaju sa dugotrajnom bolešću, zakon predviđa i mehanizam umanjenja naknade. Nakon 18 meseci neprekidnog bolovanja po istoj dijagnozi, iznos naknade se umanjuje za 50 odsto. Međutim, postoje važni izuzeci od ovog pravila, pa se umanjenje ne primenjuje u slučajevima teških bolesti, poput malignih oboljenja, koje su precizno definisane posebnim pravilnikom. Čak i u slučajevima kada dođe do umanjenja, zakon štiti radnike sa najnižim primanjima, pa naknada za puno radno vreme ne može biti niža od minimalnog zagarantovanog iznosa od 353,15 evra. Uz finansijske promene, sistem je od 2026. godine dodatno digitalizovan uvođenjem naprednog sistema e-Bolovanja, čime lekari automatski dostavljaju izveštaje poslodavcima, smanjujući administrativno opterećenje za bolesne radnike.
(Izvor: Poslovni.he)
