Srbija je brzo reagovala na energetske šokove kroz mere za zaštitu stanovništva i privrede, pri čemu javni dug ostaje ispod 45% BDP-a
Predstavnici MMF-a i NBS saglasni su u proceni da Srbiju očekuje održivo ubrzanje rasta i nastavak odgovorne fiskalne i monetarne politike.
Guverner Narodne banke Srbije (NBS) Jorgovanka Tabaković izjavila je da izvore održivog rasta i produktivnosti čini primena najsavremenijih tehnologija, uz dobre politike i zajedničke odgovore na regionalnom i globalnom planu.
Ona je na predstavljene ekonomske politike EU, kao i aktuelna globalna ekonomska kretanja iz ugla Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) "Privreda Evropske unije i globalna ekonomska kretanja" rekla da da bi dublje i veće jedinstveno evropsko tržište omogućilo rast produktivnosti, kao i da su promišljene makroekonomske politike Srbije i snažna saradnja sa MMF-om donele impresivne rezultate.
"Visok nivo deviznih rezervi, visoki depoziti države, kao i otporan i dobro kapitalizovan bankarski sektor, pružaju važnu podršku u savladavanju aktuelnih izazova", rekla je ona, saopštila je NBS.
Tabakovićeva je dodala da se fiskalna disciplina strogo održava, dok monetarna politika ostaje oprezna, čime se čuva kredibilitet ekonomskih politika.
"Nastavak oprezne monetarne politike i otporan finansijski sektor ostaće važan oslonac u periodu pojačane neizvesnosti", rekla je guvernerka centralne banke Srbije.
Tabakovićeva je kazala i da su u odnosu na januar, kada je MMF blago korigovao naviše projekciju privrednog rasta za zonu evra za ovu godinu, usledili novi snažni šokovi, i da su i MMF i Evropska centralna banka (ECB) ukazali na potencijalne negativne makroekonomske efekte rasta cene nafte ukoliko bi se zadržale u dužem periodu.
Ona je podsetila da je Srbija i na aktuelne šokove koji se odražavaju na tržište energenata reagovala odmah, setom značajnih mera kojima se štite i građani i privreda.
U pogledu kretanja u narednom periodu Tabakovićeva je istakla da NBS i MMF za Srbiju vide iste tendencije, a to je održivo ubrzanje rasta, nastavak adekvatne monetarne politike, očuvan stabilan i otporan finansijski sektor, kao i nastavak odgovorne fiskalne politike.
"Srbija se izdvaja kao primer zemlje sa učešćem javnog duga koje je ispod 45 odsto bruto domaćeg proizvoda, daleko ispod vrednosti kriterijuma iz Mastrihta, a ono što povećava kvalitet ovog podatka jeste to što ukupan srednjoročni okvir ukazuje na nastavak njegovog smanjenja", kazala je ona.
U saopštenju NBS se dodaje da su u skladu sa dobrom praksom dugogodišnje institucionalne saradnje sa MMF u centralnoj banci danas predstavljene ekonomske politike EU, kao i aktuelna globalna ekonomska kretanja iz ugla MMF-a , kao i da je o ovim važnim i aktuelnim temama govorio šef misije MMF-a za zonu evra i pomoćnik direktora u Sektoru za Evropu Malhar Nabar.
Prezentaciji su prisustvovali i predstavnici državnih institucija, razvojnih partnera, domaćih i međunarodnih finansijskih institucija, kao i akademske zajednice.
Dodaje se da je Nabar istakao da se tekući globalni šokovi prelivaju na ekonomije i objasnio zašto je analiza scenarija od ključnog značaja u suočavanju s takvom neizvesnošću.
Ističe se i da je na predstavljanju navedeno da će stepen uticaja u velikoj meri zavisiti od trajanja aktuelnih sukoba i vremena potrebnog za obnovu kritične infrastrukture, a u međuvremenu nekoliko ključnih kanala prenosa šokova utiče na makroekonomske izglede, odnosno da rast cena nafte i naftnih derivata smanjuje raspoloživi dohodak, da su inflaciona očekivanja i dalje osetljiva na kontinuiranu volatilnost, kao i da se finansijski uslovi zaoštravaju kao reakcija na neizvesnost.
Konstatovano je i da je ohrabrujuće što je Evropa bolje pripremljena da apsorbuje energetski šok nego što je bila 2022, ali da ipak snaga tekućeg šoka ne sme biti potcenjena.
NBS navodi i da će u skladu s ranijim preporukama ekonomske politike, jačanje dugoročne otpornosti zavisiti od pronalaženja novih izvora rasta produktivnosti, produbljivanja jedinstvenog tržišta i smanjenja regulatornih opterećenja.
"Posebno je značajna sve veća uloga veštačke inteligencije i povećanih ulaganja u istraživanje i razvoj kao ključnih pokretača budućeg rasta produktivnosti i konkurentnosti. U okruženju koje karakteriše neizvesnost, strukturne reforme i inovacije ostaju najpouzdaniji oslonci Evrope za održivi rast", piše u saopštenju.
Navedeno je i da je nakon održane prezeztacije usledila razmena mišljenja učesnika, koji su iskazali veliko interesovanje za ovu temu.
