ECB jača od Kine i SAD? Ovo je top 10 najvećih centralnih banaka na svetu
Centralne banke imaju ključnu ulogu u očuvanju finansijske stabilnosti i sprovođenju monetarne politike
Uspon tržišta u razvoju, poput Brazila i Indije, pokazuje njihov sve veći značaj u globalnoj ekonomiji.
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Veličina bilansa stanja centralne banke pokazuje koliko aktivno država interveniše u ekonomiji - kroz programe kvantitativnog popuštanja, valutne režime ili akumulaciju rezervi.
Tržišta u razvoju poput Indije, Brazila i Saudijske Arabije dobijaju na značaju - svaka od ovih zemalja drži više od 500 milijardi dolara imovine.
Blic preporučuje
Globalne centralne banke imaju ključnu ulogu u očuvanju finansijske stabilnosti i sprovođenju monetarne politike. Njihovi bilansi stanja, puni državnih obveznica, deviznih rezervi i drugih finansijskih instrumenata, pružaju jasan uvid u njihove strateške prioritete i kapacitet za reagovanje u krizama.
Prema najnovijim podacima Banke za međunarodna poravnanja (BIS), rangiranje najvećih centralnih banaka po ukupnoj imovini u trećem kvartalu 2025. godine odražava ne samo veličinu ekonomija, već i razlike u monetarnim strategijama, obim kvantitativnog popuštanja i učestalost deviznih intervencija.
Top 10 centralnih banaka po ukupnoj aktivi
Rang - Ukupna aktiva centralne banke (milijarde USD)
- Evrozona - 713
- Kina - 6.621
- SAD - 6.587
- Japan - 4.517
- Švajcarska - 1.108
- Ujedinjeno kraljevstvo - 1.001
- Indija - 911
- Brazil - 898
- Singapur - 610
- Hong Kong - 534
Na vrhu liste je evrozona, odnosno Evropska centralna banka (ECB), sa 7,13 milijardi dolara aktive, odmah ispred Kine i SAD. Ove tri institucije zajedno drže više od polovine ukupne imovine svih centralnih banaka u svetu.
Posebno se ističe Švajcarska, koja uprkos malom broju stanovnika ima preko 1,1 milijardu dolara imovine - rezultat intenzivnih deviznih intervencija i akumulacije rezervi.
Šta zapravo čini imovinu centralne banke?
Imovina centralnih banaka obuhvata zlato, devizne rezerve, državne obveznice, kao i plasmane u finansijski sistem. Ovi resursi predstavljaju osnovu za sprovođenje monetarne politike, upravljanje kamatnim stopama, kontrolu inflacije i stabilizaciju deviznog kursa.
U savremenim uslovima, centralne banke sve više deluju ne samo kao „zajmodavci poslednje instance“, već i kao aktivni stabilizatori finansijskih tržišta, kroz kupovinu imovine i programe likvidnosti.
Uspon tržišta u razvoju
Iako razvijene ekonomije i dalje dominiraju, tržišta u razvoju brzo jačaju svoju poziciju.
- Indija: 911 milijardi dolara
- Brazil: 898 milijardi dolara
- Saudijska Arabija: 515 milijardi dolara
U Saudijskoj Arabiji, visoka imovina centralne banke odražava energetski višak, upravljanje suverenim bogatstvom i održavanje valutnog fiksiranja.
Ova finansijska snaga direktno utiče na globalne odnose moći - velike rezerve jačaju kredibilitet nacionalnih valuta u međunarodnoj trgovini i finansijama.
Jasan znak
Ukupna imovina centralne banke nije mera BDP-a ili produktivnosti, ali jasno pokazuje koliko prostora za manevar država ima u kriznim situacijama.
Zemlje sa većim bilansima stanja imaju moćnije alate za amortizaciju finansijskih šokova i upravljanje deviznim kursom. U periodu zaoštravanja monetarne politike i nestabilnih globalnih tokova kapitala, ovi podaci pružaju dragocen uvid u to ko je najbolje pripremljen za sledeći talas nestabilnosti.
(Izvor: Investitor.me)