Raspoloživi resursi u Rumuniji dovoljni su da pokriju potrebe za gasom Srbije i Bosne i Hercegovine
Slovačka i Srbija su pokazale interesovanje za uvoz rumunskog gasa, a Srbija planira gasovod sa Rumunijom
Zbog sve veće nestabilnosti kada je u pitanju snabdevanje naftom i gasom širom sveta, Rumunija bi uskoro mogla da postane zemlja koja će biti najpoželjnija kada je u pitanju saradnja u oblasti energetike.
Naime, potpredsednik Vlade Rumunije, Tančos Barna, rekao je da će Rumunija biti u drugačijoj energetskoj situaciji kada počne eksploatacija gasa u projektu Neptun Dip, što će biti od interesa i za druge evropske zemlje.
„Bićemo u drugačijoj situaciji kada se pokrene Neptun Dip, kada se pokrenu velike elektrane koje su sada u izgradnji i kada se tamo ulože milijarde evra. Bićemo u potpuno drugačijoj situaciji kada uspemo da izvezemo velike količine gasa“, rekao je ministar.
Takođe je izjavio da će Rumunija postati najveći proizvođač gasa u Evropi.
Šta je projekat Neptun Dip?
Neptun Dip je najveći projekat prirodnog gasa i prvi projekat u dubokom moru u Rumuniji, sa značajnim doprinosom ekonomskom razvoju zemlje i bezbednosti snabdevanja energijom.
Nakon završetka izgradnje, Neptun Dip će doprineti energetskoj bezbednosti i nezavisnosti Rumunije, podržati energetsku tranziciju zemlje i pokrenuti njen ekonomski razvoj. Sa procenjenim upotrebljivim količinama od približno 100 milijardi kubnih metara prirodnog gasa, Neptun Dip će pozicionirati Rumuniju kao najvećeg proizvođača gasa u Evropskoj uniji.
Da bismo ilustrovali obim projekta: procenjena proizvodnja prirodnog gasa je ekvivalentna približno 30 puta većoj od trenutne godišnje potražnje od oko 4,3 miliona domaćinstava u Rumuniji.
Neptun Dip se nalazi 160 kilometara od rumunske obale Crnog mora i prostire se na površini od 7.500 kvadratnih kilometara. Projekat su razvili OMV Petro kao operater i ROMGAZ, svaki sa po 50% udela.
Razvoj Neptun Deep-a obuhvatiće 10 bušotina u poljima Pelican South i Domino.
Bušenje je počelo u martu 2025. godine i u toku je za 10 planiranih bušotina - četiri na Pelican South i šest na Domino.
Proizvodne bušotine se buše pomoću Transocean Barents Mobile Offshore Drilling Unit. Ova ogromna jedinica putovala je od Kartahene u Španiji do rumunske obale, a kasnije do Crnog mora, prolazeći ispod mostova preko Bosfora.
Slovačka je već pokazala interesovanje za ovaj gas, a premijer ove zemlje, Robert Fico, nedavno je izjavio da već 2027. godine Slovačka može da koristi ovaj gas za sopstvene potrebe.
„Pažljivo pratimo takozvani projekat unutar Crnog mora – Neptun Dip, koji bi trebalo da obezbedi relativno značajno snabdevanje Rumunije prirodnim gasom. Izrazili smo interesovanje i rekli da sve dok Rumunija namerava da izvozi ovaj gas van teritorije svoje zemlje, odnosno da ga ne koristi samo za sopstvenu potrošnju, Slovačka nudi korišćenje postojeće infrastrukture i mi ćemo biti zainteresovani za ovaj gas na komercijalnoj osnovi. Jer su donete političke i ideološke odluke da će 2027. godine prestati uvoz bilo kakvog ruskog gasa i ruske nafte na teritoriju Slovačke Republike. To je saradnja u kojoj smo posebno zainteresovani“, rekao je slovački premijer.
Nešto ranije pojavile su se i informacije da bi Srbija mogla biti zainteresovana za rumunski gas.
„Srbija je odlučna da se poveže sa Rumunijom gasovodom, što je ozvaničeno u avgustu prošle godine potpisivanjem Memoranduma o razumevanju o izgradnji ovog gasovoda. Plan je da se povežu srpski Mokrin i rumunski Arad u dužini od oko 100 kilometara. Tada je rečeno da će gasovod sa Rumunijom obezbediti još jedan pravac snabdevanja prirodnim gasom, povezujući čvorište u Mokrinu u Srbiji sa regionalnim transportnim gasovodom BRUA (Bugarska-Rumunija-Mađarska-Austrija) u Rumuniji“, pisao je Danas.rs 2025. godine.
Energetski analitičar Aleksandar Kovačević naglasio je da su raspoloživi resursi za proizvodnju i skladištenje u Rumuniji dovoljni da pokriju sve postojeće potrebe za gasom u Srbiji, kao i u Bosni i Hercegovini.
