Nemačka izašla iz recesije: BDP se oporavio uprkos izazovima u industriji
Celokupni godišnji rast iznosio je 0,2% neprilagođeno i 0,3% prilagođeno kalendarijskim efektima
Sektor usluga zabeležio je mešovite rezultate, dok se očekuje da će državne investicije u infrastrukturu pomoći ekonomskom oporavku
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Nemački BDP je porastao za 0,6 odsto u četvrtom kvartalu prošle godine u poređenju sa istim periodom 2024. godine, izvodeći najveću evropsku ekonomiju iz recesije nakon dve godine ekonomske stagnacije.
- Nemačka ekonomija je završila 2025. godinu u minusu nakon turbulentne godine, posebno u spoljnoj trgovini. Bruto domaći proizvod prilagođen cenama porastao je za 0,2 odsto ukupno u 2025. godini, a nakon prilagođavanja cenama i kalendarskim efektima, povećanje je iznosilo 0,3 odsto - izvestio je nemački zavod za statistiku Destatis u svom pregledu godišnjeg obračuna trendova BDP-a. Nakon dve godine recesije, rekla je Rut Brand, direktorka Destatisa, nemačka ekonomija je ponovo porasla.
Blic preporučuje
- Rast se prvenstveno može pripisati povećanim rashodima za konačnu potrošnju domaćinstava i konačnu potrošnju države - dodala je Brand.
Industrija u padu
U analizi izlaska iz recesije, izveštaj Destatisa polazi od procene da je rast BDP-a zabeležen uprkos daljem padu industrijske proizvodnje, koja pada treću godinu zaredom, pri čemu je prilagođena bruto dodata vrednost prošle godine bila 1,3 odsto niža nego prethodne godine.
- Pad je bio manje izražen nego u prethodne dve godine. Posebno su veliki sektori poput automobilske industrije i proizvodnje mašina i opreme zabeležili gubitke, pri čemu su oba sektora suočena sa jačom konkurencijom na globalnim tržištima. U hemijskoj industriji i drugim energetski intenzivnim industrijama, ekonomska aktivnost je ponovo pala, padajući odmah ispod niskih nivoa viđenih prethodnih godina - upozorava Destatis. Analiza se nastavlja da je prošla godina bila teška i za građevinsku industriju, u kojoj je bruto dodata vrednost prilagođena cenama ponovo pala za 3,6 odsto, a indikatori nesolventnosti su porasli.
- Uporno visoke cene građevinarstva imale su značajan negativan uticaj na izgradnju i završne radove. Situacija u građevinarstvu bila je bolja sa novogradnjom i popravkama puteva, železnica ili energetskih mreža, što je rezultiralo blagim poboljšanjem u odnosu na prethodnu godinu - komentariše Destatis.
Rast usluga Sektor usluga u Nemačkoj, prema istom izvoru, pokazao je pomešanu sliku jer su usluge poput sporta, zabave i rekreacije zabeležile pad, ali je bruto dodata vrednost prilagođena cenama porasla u trgovini, transportu, smeštaju i ugostiteljstvu. Destatis skreće pažnju na još jedan godišnji pad izvoza nemačke ekonomije.
– Nemački izvozni biznis suočio se sa snažnim negativnim uticajima zbog viših američkih carina, aprecijacije evra i povećane konkurencije iz Kine. Pored toga, investicije su ostale slabe, sa padom investicija u fiksni kapital u mašine i opremu i u građevinarstvo u poređenju sa prethodnom godinom – izjavila je Rut Brand.
Više radnih dana
Ugledni poslovni dnevnik "Handelsblat" izrazio je očekivanje da će ove godine milijarde dolara državne potrošnje na infrastrukturu poput puteva i železnica, kao i na odbranu, dati podsticaj kontinuiranom ekonomskom oporavku evropske ekonomske lokomotive. Činjenica, dodaje list, da će 2026. godine biti više radnih dana zbog više državnih praznika koji padaju vikendom takođe bi trebalo da pomogne ekonomiji.
Handelsblat podseća da je Međunarodni monetarni fond (MMF) procenio da će nemačka ekonomija ove godine porasti za 1,1 odsto, i da nemačka vlada očekuje rast BDP-a od jedan odsto.