Nemačka privreda gubi 0,4% BDP-a zbog bolovanja radnika: Predlažu ovu reformu, mišljenja struke podeljena
Poslodavci u Severnoj Rajni-Vestfaliji predlažu uvođenje dana čekanja i reformu sistema bolovanja
Udruženje lekara izražava neslaganje sa ukidanjem trenutnih metoda izdavanja bolovanja na daljinu
Komentara 1
Slušaj vest
0:00/
0:00
Bolovanja radnika koštaju nemačku privredu milijarde evra. Po uzoru na druge savezne zemlje, trgovina i industrija u Severnoj Rajni-Vestfaliji sada predlažu uvođenje dana čekanja tokom kojih bi se smanjivale plate. Pozivaju i na ukidanje bolovanja koja se izdaju telefonom. Lekari se s tim ne slažu.
Visoka stopa bolovanja sve više opterećuje nemačku privredu, pišu nemački mediji. „U 2025. godini stopa bolovanja od 5,7 odsto bila je oko dva procentna poena iznad proseka za period od 2003. do 2019. godine“, pokazala je studija Udruženja farmaceutskih kompanija zasnovana na istraživanjima (VfA).
Blic preporučuje
Ovo povećano bolovanje statistički odgovara odsustvu 800.000 radnika. To je delimično posledica elektronskog bolovanja uvedenog 2022. godine, a delimično i stvarnih odsustava, pišu nemački mediji.
Visoka stopa bolovanja
„Gubitak dodate vrednosti zbog neuobičajeno visoke stope bolovanja iznosi 0,4 odsto godišnjeg BDP-a – u najgorem slučaju, to bi bilo skoro jedan procenat.“ Tokom protekle četiri godine to bi iznosilo gubitak do 160 milijardi evra.
„Veliki broj dana bolovanja dvostruko je bolan“, kaže glavni ekonomista Udruženja nemačkih istraživačkih fondacija (VfA). „Kratkoročno to opterećuje privredu i usporava oporavak. Srednjoročno to ograničava proizvodni potencijal“, dodaje.
Samo u 2024. godini poslodavci su morali da potroše oko 82 milijarde evra na nastavak isplate plata. Kao i nemački kancelar Merc, poslovna zajednica u Severnoj Rajni-Vestfaliji (NRW) podstiče reforme.
„Ako želimo da sačuvamo radna mesta u Nemačkoj, moramo smanjiti preveliki broj dana bolovanja i dodatne troškove plata u poređenju sa drugim zemljama, kao i učiniti zdravstveni sistem efikasnijim.
Bar jedan slobodan dan za bolovanje može biti odgovarajući i razuman podsticaj“, kaže Andreas Ehlert, predsednik Zanatske komore NRW-a. Slobodan dan zbog bolovanja znači da je poslodavac oslobođen daljeg isplaćivanja plate, a plata zaposlenog se za taj dan smanjuje.
Poslodavci su protiv bolovanja putem telefona
Poslovno udruženje Severne Rajne-Vestfalije (Verband Unternehmer NRW) takođe poziva na to: “Niko ne želi suštinski da dovede u pitanje nastavak isplate plate u slučaju bolesti. Ali moramo razgovarati o tome kako možemo značajno smanjiti prevelike troškove”, upozorava Johan Potering. “Nigde propisi nisu velikodušniji nego u Nemačkoj.”
Mogući su različiti modeli: "Zemlje poput Francuske, Španije ili Italije imaju do tri dana čekanja. Druge plaćaju samo 70 do 80 odsto plate tokom prvih nekoliko dana bolesti."
Poslovna zajednica vidi i druge mogućnosti. “Zloupotreba bolovanja putem telefona mora biti ukinuta”, zahteva Pöttering. Telefonski pozivi lekarima nude samo ograničene mogućnosti za pouzdanu procenu bolesti.
„Poslodavci u kvalifikovanim zanatima podržavaju ukidanje bolovanja putem telefona“, dodaje Ehlert. „Mnoga preduzeća u kvalifikovanim zanatima takođe pate od visoke stope izostanaka sa posla. Mogućnost bolovanja putem telefona nije poboljšala ovu situaciju.“ To dodatno opterećuje mnoge radnike koji moraju da popune praznine u osoblju u malim firmama, pišu nemački mediji.
Udruženje lekara zakonskog zdravstvenog osiguranja Severne Rajne ima drugačije mišljenje. Prema rečima šefa KV-a Franka Bergmanna, izdavanje bolovanja telefonom je „funkcionalan alat za ordinacije u državi za pacijente koje lično poznaju“. Ukidanje toga ne bi promenilo stopu bolovanja, ali bi opteretilo ordinacije.
Zdravstveno osiguranje DAK predlaže uvođenje delimičnog bolovanja, što bi omogućilo radnicima da rade, na primer, samo tri sata dnevno. „Ne vidim nikakvu praktičnu prednost u tome“, kaže Ehlert. Većina firmi ima fleksibilno radno vreme. Pöttering takođe odbacuje tu ideju: Delimično bolovanje moglo bi postati „izuzetno komplikovano“ za sve.
(Izvor: Feniks magazin)