Mask veruje da će ovo dovesti do društva u kome su plate, štednja i standard života kakve danas znamo nebitni
Rad će postati lični izbor i hobi, a ne nužnost za preživljavanje, jer će produktivnost i dostupnost resursa znatno porasti
Generalni direktor Tesle i SpejsIksa, Ilon Mask, ponovo je uzburkao javnost svojim stavovima o budućnosti. U gostovanju u podkastu Pitera Dijamandisa „Moonshots“, rekao je da ljudi ne bi trebalo da brinu o štednji za penziju u narednih deset ili dvadeset godina.
„Ne brinite o štednji za penziju za 10 ili 20 godina. Neće biti važno“, rekao je Mask, izražavajući stav koji je u potpunoj suprotnosti sa tradicionalnim finansijskim savetima. Njegova izjava se zasniva na uverenju da će tehnološki napredak, posebno u oblasti veštačke inteligencije, potpuno promeniti način na koji živimo i radimo.
Mask predviđa da će veštačka inteligencija nadmašiti ukupnu inteligenciju čovečanstva do 2030. godine. U takvom scenariju, tvrdi on, na Zemlji bi moglo biti više humanoidnih robota nego ljudi.
"Preuzeće poslove"
Prema njegovim rečima, veštačka inteligencija će preuzeti većinu poslova, posebno u kancelarijskim i intelektualnim zanimanjima: „Sve osim fizičkog oblikovanja atoma, veštačka inteligencija verovatno može da obavi polovinu ili više poslova upravo sada“, procenio je.
Takav razvoj, veruje on, doveo bi do eksplozije produktivnosti i nivoa obilja koji je danas teško zamisliti. U svojoj viziji budućnosti, Mask ide korak dalje. Umesto klasičnog univerzalnog dohotka, on govori o sistemu u kojem bi ljudi mogli da imaju „šta god žele“.
U takvom društvu, tvrdi on, plate, štednja i životni standard kakav danas poznajemo izgubili bi svoje značenje. Ljudi bez ikakve štednje mogli bi imati bolju zdravstvenu zaštitu nego danas u narednih pet godina, a ograničenja u dostupnosti robe, usluga i obrazovanja mogla bi nestati.
Rad kao hobi, a ne nužnost
Mask veruje da bi u svetu kojim dominira veštačka inteligencija, rad postao stvar ličnog izbora, a ne nužnost za preživljavanje. Uporedio ga je sa današnjim hobijima poput sporta ili igranja video igara. Govoreći na Američko-saudijskom investicionom forumu, objasnio je to jednostavnom analogijom: rad bi bio kao uzgajanje sopstvenog povrća, nešto što ljudi rade zato što žele, a ne zato što moraju.
„Ako želite da radite, to je isto kao kada možete da odete u prodavnicu i kupite povrće ili ga sami uzgajate. Teže je, ali neki ljudi to rade jer uživaju u tome“, rekao je. Međutim, Mask ne ignoriše ni mračniju stranu takvog razvoja. Upozorava da bi društvo u kojem ljudi više ne moraju da rade moglo da zapali u duboku egzistencijalnu krizu.
Bez potrebe da rade i zarađuju novac, mnogi bi mogli da izgube osećaj svrhe, što bi moglo imati ozbiljne posledice po mentalno zdravlje i društvenu strukturu. Kako prenose strani poslovni mediji, Mask smatra da će pitanje smisla postati jedan od ključnih izazova budućnosti.
(Dnevno.hr)
