Uključivanje korisnika u inicijativu Wero povećava mogućnosti razmene sredstava unutar mreže od 130 miliona korisnika.
Geopolitički pritisci i sankcije prema Rusiji ukazuju na ranjivost finansijskog sistema koji zavisi od stranih kompanija
Predsednica Evropske centralne banke (ECB), Kristin Lagard, pozvala je evropske donosioce odluka da hitno razviju domaću infrastrukturu za digitalno plaćanje, upozoravajući da praktično svaka transakcija karticom ili mobilnim telefonom evropskih građana danas prolazi kroz sisteme koje kontrolišu američke ili kineske kompanije.
Nekoliko dana nakon njene poruke, 2. februara, Evropska inicijativa za plaćanja (EPI) i savez EuroPA potpisali su sporazum o izgradnji panevropske interoperabilne mreže plaćanja koja bi obuhvatila oko 130 miliona korisnika u 13 zemalja. Srce sistema je digitalni novčanik Wero, dizajniran kao evropska alternativa Vizi, Masterkardu i Pajpalu.
Problem o kome se retko govori
Svaki put kada Evropljanin plati karticom, onlajn ili podeli račun putem aplikacije, podaci o transakciji – ko je šta kupio, gde, kada i za koliko – prolaze kroz infrastrukturu u vlasništvu kompanija kao što su Viza, Masterkard, Pajpal ili Alipej.
Plaćanja karticama čine oko 56% svih bezgotovinskih transakcija u EU, dok Viza i Masterkard zajedno godišnje obrade oko 24 biliona dolara transakcija širom sveta.
U intervjuu za irski radio, Lagard je otvoreno rekla da Evropa mora imati „digitalna plaćanja pod sopstvenom kontrolom“. U geopolitičkom okruženju u kojem EU nastoji da smanji svoju zavisnost od SAD u oblastima energetike, odbrane i trgovine, sistemi plaćanja su ostali gotovo neprimećena strateška ranjivost.
Iskustvo Rusije dodatno je povećalo zabrinutost. Nakon zapadnih sankcija 2022. godine i isključenja iz sistema Visa i Masterkard, domaća plaćanja u toj zemlji su ozbiljno poremećena. Pitanje koje se sada postavlja u Briselu je: šta ako bi EU jednog dana bila izložena sličnom pritisku?
Wero – evropski odgovor
EPI, konzorcijum od 16 velikih banaka i procesora plaćanja, uključujući BNP Paribas, Deutsche Bank i Worldline, pokrenuo je Wero u julu 2024. godine.
Wero radi na SEPA instant kreditnim transferima i omogućava vam da šaljete novac samo sa brojem telefona - bez IBAN-a, bez kartice, bez posrednika.
Rezultati su do sada ohrabrujući: više od 47 miliona registrovanih korisnika u Belgiji, Francuskoj i Nemačkoj, preko 7,5 milijardi evra obrađenih transfera i više od 1.100 finansijskih institucija u sistemu.
Maloprodajna plaćanja su takođe pokrenuta u Nemačkoj krajem 2025. godine, a trgovci poput Lidl-a, Decathlon-a, Rossmann-a i Air Europa-e već prihvataju Wero onlajn.
Ključni korak napred dogodio se 2. februara kada je EPI potpisao memorandum o saradnji sa EuroPA alijansom, koja okuplja nacionalne sisteme kao što su Bancomat, Bizum, MB WAY i Vipps MobilePay. Oko 130 miliona korisnika u 13 zemalja je povezano na njega, što pokriva oko 72% stanovništva EU i Norveške.
Prekogranična peer-to-peer plaćanja počeće ove godine, dok se elektronska trgovina i plaćanja na prodajnim mestima očekuju 2027. godine.
Zašto su prethodni pokušaji propali?
Evropa je i ranije pokušavala da izgradi sopstveni sistem. Projekat Mone (2008–2012) je propao zbog povlačenja banaka i nedostatka političke volje. Sama inicijativa EPI je prvobitno zamišljena kao potpuna zamena za kartice, ali je zbog povlačenja pojedinačnih članica svedena na model plaćanja „račun-račun“.
Glavni problem je fragmentacija. Svaka zemlja je razvila svoj sistem – Bizum u Španiji, iDEAL u Holandiji, Pejkonik u Belgiji, Džirokard u Nemačkoj – ali nijedan od njih nije radio preko granica. Belgijski kupac u holandskoj onlajn prodavnici je i dalje morao da koristi Vizu ili Masterkard.
Sporazum EuroPA pokušava da reši upravo taj problem – umesto da sve gradi od nule, on povezuje već postojeće baze korisnika.
Digitalni evro – paralelni projekat
Istovremeno, pod pokroviteljstvom ECB-a razvija se projekat digitalnog evra, koji bi predstavljao digitalnu valutu centralne banke dostupnu širom evrozone. Iako zakonodavni okvir još nije u potpunosti usvojen, procenjuje se da bi, nakon odobrenja, implementacija trajala dodatne dve do tri godine.
Vero je privatna inicijativa, dok je digitalni evro javni novac. Formalno, one su komplementarne, ali ambicija je ista - platni suverenitet Evrope.
Može li Evropa zaista uspeti?
Skepticizam je opravdan. Prema procenama EPI-ja, potrebne su milijarde evra investicija da bi se izgradio održivi konkurent američkim gigantima. Niske međubankovne naknade u EU dodatno otežavaju profitabilnost. Potrošačke navike su duboko ukorenjene, a Viza i Masterkard neće pasivno posmatrati gubitak tržišta.
Međutim, politički zamah nikada nije bio jači. Regulativa EU o trenutnim plaćanjima, ambicija za jačanje Unije tržišta kapitala i šira strategija evropske strateške autonomije kreću se u istom pravcu.
Lagarina poruka je jasna: Evropa ima kapacitet da izgradi sopstveni sistem. Pitanje je da li će ga izgraditi dovoljno brzo da postane relevantan - pre nego što zavisnost postane preskupa.
(European Business Magazine)
