Zbog odlaska domaćih radnika u druge zemlje EU, Hrvatska sve više zapošljava strance iz Azije i jugoistočne Evrope
Vlada planira izmene Zakona o strancima koje uključuju obavezno učenje hrvatskog jezika i lakšu promenu poslodavca za strane radnike
Nedostatak radne snage poslednjih godina postao je jedno od ključnih ekonomskih i društvenih pitanja u Hrvatskoj. Uprkos stabilnom ekonomskom rastu i rekordnim turističkim sezonama, broj dostupnih domaćih radnika ne prati potrebe tržišta rada. Poslodavci u građevinarstvu, turizmu, ugostiteljstvu, saobraćaju i prerađivačkoj industriji sve teže pronalaze zaposlene, dok istovremeno značajan broj hrvatskih građana radi u drugim državama Evropske unije.
Kao odgovor na ove izazove, Hrvatska se sve više oslanja na uvoz strane radne snage. Liberalizacija zapošljavanja stranaca dovela je do dolaska radnika iz Azije, jugoistočne Evrope i drugih delova sveta. Nedostatak radne snage na obali posebno dolazi do izražaja pred turističku sezonu, a poslodavci tvrde da ni ove godine neće moći bez stranih radnika iz trećih zemalja.
U Dubrovniku je trenutno oko 600 gostiju. “Lepo je, mislim da je lepše zimi, jer nema toliko ljudi. Ali, problem je što je dosta mesta zatvoreno, poput nekoliko muzeja koje smo želeli da posetimo. A i bili smo jedini na zidinama”, komentarisala je Jill iz Engleske. Mnogi objekti su zatvorili svoja vrata upravo zbog priprema za predstojeću sezonu. Kao i svake godine, velika je potražnja za sezonskim radnicima.
Zapošljavanje Filipinaca i Nepalaca danas sasvim uobičajeno
"Ono što smo izgubili ulaskom u Evropsku uniju… deo naših radnika je otišao u zemlje Evropske unije, koje imaju bolje mogućnosti za njihovo zapošljavanje. Našli smo se u velikom problemu, ali mislim da se to stanje stabilizovalo", objasnio je predsednik Ceha ugostitelja Dubrovnik Đani Banovac za HRT.
"I da vratimo sve Hrvate koji su ikada otišli iz Hrvatske, ne bi nam bilo dovoljno radne snage za ono što želimo. S druge strane, standard života ljudi, koji više ne žele da rade teške fizičke poslove, pokazuje da smo iscrpeli hrvatske kapacitete, da na njih ne možemo dugoročno da računamo”, ispričala je predsednica HGK-a Županijske komore Dubrovnik Nikolina Trojić.
Zato ne iznenađuje što je zapošljavanje Filipinaca i Nepalaca danas sasvim uobičajeno. “U Hrvatskoj sam skoro četiri godine. U Osijeku u Slavoniji radio sam dve godine i dve u Dubrovniku. Ljudi su ono što mi se u Hrvatskoj najviše sviđa, kao i posao u sigurnom okruženju i uz dobre uslove”, rekao je Renante Placer sa Filipina.
Poslodavci su zadovoljni
“Odlično su se uklopili i odlični su radnici. Mislim da je i njima ovde dobro”, naveo je direktor Hotela Lero Srđan Pujo. Da tako bude i ostalim stranim radnicima, na nacionalnom, a posebno lokalnom nivou potrebno je voditi računa o njihovoj integraciji u društvo. “Ne smemo te ljude ostavljati negde u sivilu, tami, predgrađima, osećaju isključenosti i bunta, jer se to sve na kraju nama vraća jednog dana”, poručila je Trojić.
Izmenama Zakona o strancima o kojima se raspravljalo u Saboru, između ostalog, uvodi se obaveza učenja hrvatskog jezika, a omogućiće im se i lakša promena poslodavca. Deo je to mera koje bi trebalo da unaprede sistem zapošljavanja stranaca koji sve češće biraju našu zemlju i kao mesto za život.
Potpredsednik Vlade Davor Božinović poručio je da je uveren da će nove izmene Zakona o strancima dodatno unaprediti zapošljavanje stranih radnika, ističući da time Hrvatska potvrđuje da je otvorena za zakonit rad, ali nije i neće biti otvorena za nered.
(Izvor: Dnevno.hr)
