Dolar nije uspeo da se oporavi od aprila 2025. i više nije sigurno utočište, ove valute su ga pregazile
Porast američkih carinskih stopa doprineo je smanjenju vrednosti dolara, posebno u odnosu na glavne svetske valute
Švajcarska nacionalna banka intervenisala je na deviznom tržištu kupovinom dolara radi stabilizacije franka
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Američki dolar je tokom protekle godine izgubio ulogu sigurnog utočišta u neizvesnim vremenima, dok je švajcarski franak tu ulogu potvrdio. Delimično je razlog za to što su Sjedinjene Države izazvale značajne ekonomske poremećaje, kao što je to slučaj u globalnoj trgovini.
Decenijama, sve do prošle godine, Amerika je bila inicijator ukidanja trgovinskih barijera. Prosečna carinska stopa za ono što se uvozi u ovu zemlju povećana je sa 2,3 na 14 odsto. Poslednji put je toliko iznosila 1939. godine. To je rezultiralo smanjenjem vrednosti dolara.
Blic preporučuje
"Zelena valuta"
Naime, zelena valuta, kako se ova valuta naziva zbog svoje boje, izgubila je vrednost u poređenju sa svih 15 globalno važnih valuta, a najviše u poređenju sa švedskom krunom (-20 odsto), meksičkim pezosom (-16 odsto) i frankom (-14 odsto). Ovaj gubitak je beznačajan samo u odnosu na japanski jen. Dolar nije uspeo da se oporavi od aprila 2025. godine, kada su američke carinske stope značajno porasle.
Za Tomasa Štukija, glavnog investicionog direktora Kantonalne banke Sankt Galen, pad vrednosti dolara jedan je od najznačajnijih finansijskih događaja u protekloj godini.
Karsten Junijus, glavni ekonomista švajcarske banke J. Safra Sarasin, rekao je da je 2025. bila prilično nespektakularna godina za franak. Naime, Švajcarska nacionalna banka (SNB), koja je centralna banka, intervenisala je na deviznom tržištu kupovinom dolara u drugom kvartalu prošle godine, a Junijus smatra da je to bilo prikladno i ograničeno.
Evro slabiji za 1 procenat
Evro je izgubio jedan procenat svoje vrednosti u odnosu na franak. Junijus je istakao da je razlika u kamatnim stopama između franka i evrozone izuzetno visoka (2,6 procenata), što je najviše od ujedinjenja Nemačke.
Britanska funta je oslabila za pet procenata u odnosu na franak, kineski renminbi za devet procenata, a jen za 12 procenata. Ovo je značajan gubitak vrednosti. Švedska kruna je među malim brojem valuta koje su pokazale relativnu snagu u odnosu na švajcarsku valutu.
Monetarna politika u različitim ekonomskim zonama igrala je prilično sporednu ulogu u razvoju deviznih kurseva prošle godine. Neki drugi faktori su bili važniji. Junijus očekuje dodatno, ali blago jačanje franka u odnosu na evro i dolar.
(Izvor: Neue Zurcher Zeitung)