Autorski tekst Danijele Grubnić, menadžerka za startape i investicije, Inicijativa „Digitalna Srbija”
Šest godina u Inicijativi „Digitalna Srbija” pratimo domaći startap ekosistem kroz Startap skener istraživanje i svake godine prepoznajemo napredak koji je vidljiv i one segmente u kojima ekosistem treba da se unapredi.
- Samo mali procenat startapa beleži ozbiljan rast i prelazi prag od milion evra godišnje, dok sve manje osnivača može da se u potpunosti posveti svom poslu
- Dominira finansiranje kroz grantove, što ne podstiče skaliranje i održiv rast, već drži startape u stanju preživljavanja
Ove godine su osnivači startapa obrazovaniji, međunarodno orijentisaniji i spremniji da pričaju o velikim rundama više nego ikada pre. I istovremeno, više od trećine startapa još uvek ne ostvaruje nikakav prihod.
Ove dve priče su udaljenije jedna od druge više nego ranije.
Čak 72,1% startapa planira da traži eksternu investiciju u 2026. godini, a svaki četvrti cilja rundu iznad milion evra, što je trostruko više nego godinu ranije. AI i mašinsko učenje ugrađeno je u proizvode više od polovine startapa. Udeo žena osnivača raste, povratnici iz inostranstva donose globalno iskustvo, a internacionalizacija je na agendi kod gotovo 70% timova. Sve to su dobri signali.
Ali onda kada pogledamo drugu stranu, samo 9,5% startapa beleži mesečni rast prihoda iznad 10%. Prag od milion evra godišnje prešlo je svega 3,4% startapa. A ono što dodatno zabrinjava: danas samo 44,4% osnivača radi isključivo na svom startapu, u poređenju sa 60,1% godinu ranije. Svesni smo da ih finansijska realnost primorava da startap vode kao sporednu aktivnost. Ali smo takođe svesni da je teško izgraditi globalnu kompaniju između dva radna mesta.
Iza svega toga prepoznajemo jedan konkretan izazov koji se ponavlja svake godine: sistem podrške je i dalje primarno fokusiran na grantove. Skoro 60% startapa koristilo je bespovratna sredstva, a među onima bez ikakvih prihoda, 77,4% planira da se i ove godine finansira primarno iz grantova. To nije greška osnivača, grantovi su često jedina realna opcija koja im stoji na raspolaganju. Ali sistem koji nudi pretežno bespovratni kapital, bez dovoljno praćenja, mentorstva i puteva ka tržištu, ne gradi startape koji rastu, on ih drži na životu. A razlika između ta dva ishoda je upravo ono što Startap skener svake godine meri.
Kada ove podatke stavimo u regionalni kontekst, Srbija nije izolovan slučaj. Čitav balkanski ekosistem ulazi u fazu zrelosti u kojoj puka brojnost startapa više nije dovoljna mera uspeha, važno je koliko njih zaista raste. Region ima jednoroge i jasne uspehe, ali i strukturnu slabost: većina startapa ne uspeva da prikupi ozbiljniji kapital bez učešća stranih investitora, a odliv talenata ostaje trajan pritisak. Srbija se pozicionira kao jedna od zemalja koja najviše doprinosi novim startap projektima u regionu, ali generisati startape i skalirati ih nije ista stvar. Upravo tu leži izazov koji Startap skener svake godine iznova dokumentuje.
I šta bi onda bio pravi korak? Sistem podrške koji startape usmerava ka tržištu pre nego ka narednom prijavnom roku, pristup investitorima koji uz kapital donose kontakte i znanje, i osnivači koji imaju uslove da se svom projektu posvete u potpunosti. Onih 9,5% domaćih startapa koji danas zaista rastu, koji zapošljavaju, privlače kapital i grade globalne proizvode pokazuju da je to moguće. Upravo zato ovogodišnji Startap skener ne završavamo samo kao izveštaj o stanju ekosistema, već kao poziv svim akterima - investitorima, organizacijama podrške i kreatorima politika da zajedno radimo na tome da tih 9,5% postane nova norma, a ne izuzetak.
