Bogat, bogatiji, Ilon Mask: Američki tehnološki milijarderi zgrnuli 500 milijardi dolara zahvaljujući AI
Ilon Mask je najbogatiji čovek sveta sa vrednošću imovine od 645 milijardi dolara.
Centralne banke upozoravaju na rizik od naglog pada vrednosti akcija usled smanjenog optimizma oko veštačke inteligencije.
Komentara 1
Slušaj vest
0:00/
0:00
Bogatstvo američkih tehnoloških lidera poraslo je u 2025. godini za više od 500 milijardi dolara zahvaljući eksplozivnom rastu u sektoru veštačke inteligencije (AI).
Prema podacima Blumberga, ukupna neto vrednost imovine deset najmoćnijih osnivača i direktora američkih tehnoloških kompanija skočila je sa 1,9 biliona dolara, koliko je iznosila krajem 2024, na skoro 2,5 biliona dolara uoči ovogodišnjeg Božića po gregorijanskom kalendaru.
Blic preporučuje
Ovaj istorijski skok vrednosti deonica na berzama direktna je posledica masovnih investicija u tehnologije veštačke inteligencije koje su transformisale globalno tržište kapitala.
Najveći dobitnik je i ove godine najbogatiji čovek sveta Ilon Mask, čije je bogatstvo poraslo za gotovo 50 odsto na 645 milijardi dolara.
Mask je u oktobru postao prva osoba u istoriji sa neto imovinom većom od 500 milijardi dolara, a analitičari procenjuju da bi mogao postati i prvi svetski bilioner ukoliko njegova firma Tesla ispuni ambiciozne poslovne ciljeve.
Na drugom mestu je suosnivač Gugla Lari Pejdž sa procenjenim bogatstvom od 270 milijardi dolara i osnivač Amazona Džef Bezos sa oko 255 milijardi dolara.
Među najvećim dobitnicima nalazi se i direktor kompanije za proizvodnju naprednih čipova Envidija (Nvidia) Džensen Hvang, čije je bogatstvo za godinu dana poraslo za 41,8 milijardi dolara na 159 milijardi dolara, uprkos tome što je tokom godine prodao akcije u vrednosti od gotovo milijardu dolara.
Envidija je u oktobru postala prva kompanija na svetu sa tržišnom vrednošću od pet biliona dolara, što dodatno potvrđuje centralnu ulogu AI hardvera u globalnom ekonomskom rastu, prenosi Gardijan.
Banku Engleske upozorila je ranije da bi preterani optimizam u vezi sa razvojem veštačke inteligencije mogao da poveća rizik od nagle korekcije, odnosno pada vrednosti akcija, na globalnim finansijskim tržištima.
Centralne banke strahuju da bi, ukoliko optimizam oko praktične primene AI počne da opada, svetska tržišta mogla da dožive snažan šok koji bi pogodio ne samo milijardere, već i širu globalnu ekonomiju.
(Izvor: Gardijan)