Humanoidni roboti kao strateški fokus: Tesla Optimus ostaje u senci, Kina sve brže napreduje ka liderstvu nego SAD - evo zašto
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Milijarder Ilon Mask je ove godine stavio humanoidne robote u centar pažnje, pozicionirajući ih kao ključne za vrednovanje Tesle, za koje smatra da bi moglo dostići desetine biliona dolara. Međutim, Tesla još uvek nije prodala svog vodećeg humanoidnog robota Optimus.
Umesto toga, verovatno je da će niz kineskih kompanija preteći Teslu i početi da povećava proizvodnju robota 2026. godine, dok Peking ovu tehnologiju stavlja u središte svojih strateških planova.
Blic preporučuje
„Kina trenutno prednjači u odnosu na Sjedinjene Države u ranoj komercijalizaciji humanoidnih robota“, rekao je Andreas Braukle, partner u konsultantskoj kući "Horváth", za CNBC putem imejla. „Iako se očekuje da obe zemlje vremenom izgrade tržišta slične veličine, Kina se u ovoj početnoj fazi širi znatno brže.“
Humanoidni roboti su dizajnirani tako da imaju oblik i kretanje slično ljudskom. Njihove sposobnosti pokreću algoritmi veštačke inteligencije, zajedno sa složenim hardverom poput poluprovodnika. Zagovornici tvrde da bi se mogli koristiti u različitim okruženjima — od fabrika, preko ugostiteljstva, pa čak i u domaćinstvima.
Peking robote stavlja među ključne prioritete
Tokom poslednjih nekoliko godina, Kina je robotiku učinila jednim od glavnih fokusa svoje tehnološke strategije, predstavljajući planove za izgradnju lanaca snabdevanja i masovnu proizvodnju ovih mašina.
Kineski predsednik Si Đinping i najviši državni lideri, poznati kao Centralni komitet, sastali su se u oktobru i objavili predloge za „15. petogodišnji plan“, dokument koji iznosi neka od ključnih prioritetnih područja Pekinga u narednim godinama.
U tekstu se pominje „utelovljena veštačka inteligencija“, termin koji se odnosi na hardver pokretan veštačkom inteligencijom, poput robotike ili autonomnih vozila.
Za Kinu, humanoidni roboti predstavljaju priliku da se odgovori na izazove na tržištu rada u drugoj najvećoj svetskoj ekonomiji, ali i da se unapredi težnja Pekinga ka tehnološkoj nadmoći.
„Kineski prodor u razvoj humanoidne robotike vođen je kombinacijom odgovora na demografske pritiske, podsticanja sledeće faze ekonomskog rasta i jačanja uloge zemlje u globalnoj konkurenciji“, rekao je Karel Elot, viši partner u kompaniji "McKinsey & Company".
Natalitet u Kini opada, a stanovništvo stari, što dovodi do smanjenja broja radno sposobnih ljudi i rasta troškova rada. Roboti se smatraju jednim od rešenja za ovaj problem.
Istovremeno, Kina je u stalnoj tehnološkoj trci sa Sjedinjenim Državama u više sektora. Robotika, kao realna primena veštačke inteligencije, mogla bi 2026. godine postati novo bojno polje. Politico je ovog meseca izvestio da se ministar trgovine Hauard Lutnik sastaje sa direktorima robotskih kompanija kako bi se napravio plan za ubrzanje razvoja industrije. Prema istom izvoru, Vašington razmatra izdavanje izvršne uredbe o robotici naredne godine.
Ključne kineske robotske kompanije
„Kina bi mogla biti najvažnije tržište za humanoidne robote“, navodi "RBC Capital Markets" u belešci ovog meseca. Analitičari ove banke predviđaju da će ukupno globalno tržište humanoida dostići 9 biliona dolara do 2050. godine, pri čemu bi Kina činila više od 60%.
Kineske robotske firme nastoje da ubrzaju masovnu proizvodnju.
"Unitree", koji se priprema za inicijalnu javnu ponudu koja bi ga mogla proceniti na oko 7 milijardi dolara, jedan je od najzapaženijih kineskih aktera u oblasti robotike. Kompanija ima različite modele robota, uključujući humanoide. Ove godine predstavila je svoj najnoviji model H2, demonstrirajući njegovu sposobnost da pleše.
"UBTech Robotics" je još jedan ključni kineski igrač. Proizvodi humanoidne robote kako za industrijska okruženja, poput fabrika, tako i za komercijalne primene, poput turističkih vodiča. Glavni industrijski model kompanije, Walker S2, sposoban je da sam zameni bateriju kako bi radio 24 sata dnevno.
Kompanija je izlistana na berzi u Hongkongu i ovog meseca sprovela je plasman akcija kako bi prikupila oko 400 miliona dolara za finansiranje širenja. "UBTech" planira da ove godine isporuči 500 industrijskih robota i da poveća proizvodnju humanoidnih robota na 5.000 u 2026. i 10.000 u 2027. godini, izvestio je "South China Morning Post" u novembru.
"AgiBot" je još jedan akter koji je ovog meseca saopštio da je njegov 5.000. humanoidni robot sišao sa proizvodne trake.
Kompanija "Xpeng" prikazala je svog humanoidnog robota pod nazivom "Iron" na sajmu automobila IAA u Minhenu, Nemačka, 8. septembra 2025. godine.
Prednosti Kine u odnosu na SAD
Analitičari navode da bi kineska proizvodna snaga i uspeh u povećanju proizvodnje drugih proizvoda mogli dati Kini prednost u oblasti robotike.
„Dubina kineskog lanca snabdevanja znači da kompanije mogu da razvijaju i proizvode robote uz značajno niže troškove u poređenju sa drugim regionima“, rekao je Itan Ći, pomoćnik direktora u Counterpoint Researchu, za CNBC.
Zaista, "UBTech" očekuje da će troškovi proizvodnje padati za 20% do 30% svake godine.
U međuvremenu, različite lokalne vlasti u Kini imaju programe subvencija namenjene kompanijama u sektoru robotike.
Sjedinjene Države, međutim, imaju „prednosti u oblasti veštačke inteligencije, autonomije i naprednog algoritamskog razvoja“, rekao je Braukle iz "Horvátha".
Američke firme se „kladе na vertikalnu integraciju“ - što znači posedovanje i kontrolu većeg dela lanca snabdevanja - prema rečima Elota - "McKinsey". To uključuje komponente poput aktuatora, koji omogućavaju kretanje robota, kao i AI softver integrisan u krajnji proizvod.
„Verovanje je da će čvršće vlasništvo nad celokupnim sistemom doneti bolje performanse, snažnije bezbednosne osnove i zaštićenu intelektualnu svojinu“, rekao je Elot.
Kinesko tržište humanoidnih robota će u početku biti veće od američkog, ali to neće zauvek ostati tako.
„Dugoročno se očekuje da će se obe zemlje približiti tržištima slične veličine, pri čemu se masovna penetracija na tržištu očekuje nakon 2040. godine, prvenstveno vođena širokim usvajanjem u privatnim domaćinstvima“, rekao je Braukle.
Uska grla
Industrija robotike u Kini nije bez izazova. Jedno od uskih grla je ograničen pristup određenim čipovima potrebnim za robote.
„Mislim da postoji veoma velika zavisnost od američkih čipova, na primer Nvidijinih“, rekla je Žaklin Du, šef istraživanja industrijske tehnologije za Kinu u Goldman Sachsu.
Čarli Dai, glavni analitičar u "Forresteru", ukazao je i na niz drugih potencijalnih prepreka, poput ograničenja veštačke inteligencije u nepredvidivim radnim uslovima za humanoide i regulatornih barijera.
„Zajedno, ovi izazovi usporavaju komercijalizaciju u naredne dve godine i zahtevaju koordinisane inovacije, bezbednosne i regulatorne okvire“, rekao je Dai za CNBC.
Postoje i tehnološke teškoće u repliciranju ljudskih pokreta udova, poput šaka i prstiju — izuzetno složen zadatak koji zahteva sposobnost oponašanja bioloških funkcija. „Većina robotskih šaka znatno zaostaje po pitanju efektivnog broja stepeni slobode, što drastično ograničava njihov opseg“, primećuje Elot iz McKinseyja.
Na kraju, možda i najveći izazov jeste snižavanje cene ovih složenih mašina. Elot je rekao da se troškovi današnjih naprednih humanoidnih prototipova kreću od 150.000 do 500.000 dolara po jedinici. Te cene moraju pasti na između 20.000 i 50.000 dolara po jedinici kako bi mogle da se „takmiče sa ljudskim radom“.
Zabrinutost Pekinga zbog investicionog balona
Iako je robotika strateški prioritet za Kinu, to nije sprečilo regulatore da upozore na potencijalno pregrejano tržište.
U novembru je najviša kineska agencija za ekonomsko planiranje, Nacionalna komisija za razvoj i reforme (NDRC), upozorila da postoji rizik od stvaranja balona na tržištu humanoidnih robota. NDRC je naveo da u Kini postoji više od 150 kompanija koje se bave humanoidnom robotikom, da taj broj raste i da mnoge od njih nude slične proizvode.
U prošlosti su postojali ciklusi naglog rasta i pada u oblastima tehnologije kojima je Peking davao strateški značaj, poput električnih vozila.
ETF fond koji prati kineske robotske kompanije porastao je tokom 2025. godine.
„Mnogi pretpostavljaju da će humanoidni roboti uskoro premašiti ljudsku svestranost, brzinu i autonomiju. Proizvođači pojačavaju ovu percepciju kroz uglađene demonstracione video-snimke i inscenirane nastupe na sajmovima koji prikazuju sposobnosti koje još uvek nisu ponovljive u stvarnim industrijskim okruženjima“, rekao je BrauklE.
„Ovaj jaz između percepcije i stvarnosti povećava rizik od investicionog balona.“
„Korekcija tržišta mogla bi usporiti inovacije i zamah komercijalizacije“, dodao je Dai iz Forrestera.
(Izvor: CNBC)