U BRISELSKU KASU 81 € od SRPSKIH KOMPANIJA! Teret CBAM-a preliva nam se na cenu struje? Ko bi mogao da plati najveći ceh nove takse

U isto vreme, Srbija kreće sa naplatom nacionalnog poreza u iznosu od četiri evra po toni čime se smanjuje obaveza uvoznika u EU i sprečava dvostruko oporezivanje istih emisija, što praktično znači da će se u briselsku kasu se sliti 81 evro srpskih kompanija.

Blic preporučuje

Domaće kompanije će od januara plaćati dva poreza, jedan evropski, drugi srpski: Zašto je "CBAM" reč koja je postala toliko ključna

I dok vlast tvrdi da je Srbija ušla pripremljena u ovu evropsku novotariju, deo stručne javnosti, uključujući i Fiskalni savet, tvrdi suprotno, a razloge za to nalazi u kašnjenju u ispunjavanju klimatskih obaveza zbog čega je izvesno da neće ispuniti svoje ciljeve za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte definisanih Pariskim sporazumom do 2030. godine. To, po njihovom mišljenju, predstavlja otežavajuću okolnost za energetsku tranziciju, a cenu će platiti srpski proizvođači koji izvoze na evropsko tržište.

Najveću cenu, prema mišljenju Fiskalnog saveta, mogao bi da plati EPS.

- Primena CBAM-a na električnu energiju predstavlja urgentni problem, odnosno njegovo prihvatanje znači trošak od 200-300 miliona evra godišnje u periodu 2026 - 2030. zbog pune primene od prve godine. Rizik je veliki koji ugrožava i poslovanja EPS-a jer bi svaki MWh struje izvezene iz naše zemlje u EU dobio dodatno opterećenje od čak 60-70 evra. To bi moglo da dovede i do značajnog poskupljenja električne energije za domaćinstva i privredu - stoji u analizi “Klimatsko - energetska tranzicija Srbije i javne finansije: hoće li CBAM biti okidač promena”, koju je sredinom oktobra uradio Fiskalni savet.

Nasuprot ovakvoj oceni Fiskalnog saveta, ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović, tvrdi suprotno.

- Evropska unija je uvela CBAM, kojim štiti njenu privredu od konkurencije roba iz drugih zemalja u kojima ne primenjuje cena emisije, ili su cene emisije niže. Sigurno je da trošak CBAM za izvoz električne energije neće biti 200-300 miliona evra godišnje do 2030. jer u Srbiji ne postoji višak energije za takav izvoz, a takođe će se nastojati da se trguje, prodaje i kupuje u našem regionu, van EU, gde se CBAM ne primenjuje. Netačne su i tvrdnje, ili percepcija, u delu javnosti, da država nije bila dovoljno aktivna u periodu do uvođenja CBAM. Naprotiv, Ministarstvo rudarstva i energetike i Vlada, bili su najaktivniji u zahtevima da se u ugovornim stranama Energetske zajednice primeni nacionalno prilagođen, održiv, primeren uslovima, nivou društvenog proizvoda i udelu uglja - navela je Đedović Handanović za NIN i dodala:

- U predloženim izmenama uredbe koje je Evropska komisija objavila krajem 2025, delimično se izlazi u susret ovim zahtevima. Izvesno je da će se emisioni faktor i CBAM trošak izvoza električne energije u EU smanjiti za oko 40 odsto. To konkretno znači da će se emisioni faktor, koji se obračunava pri izvozu proizvoda obuhvaćenih CBAM mehanizmom, biti usklađen sa učešćem fosilnih izvora u energetskom miksu, umesto da se računa kao da je ugalj jedini izvor energije, što apsolutno ne odgovara stvarnosti. A što se tiče emisionog poreza koji će morati da se plati u Srbiji, tu će najviše finansijski biti pogođen EPS. Dijalog po tom pitanju ćemo nastaviti unutar Vlade Srbije.

Da li će taj energetski miks i srpski emisioni porez dovesti i do povećanja cena struje, pre roka koji je definisao MMF za 2026. godinu, neizvesno je. Ono što je izvesno, to je da je EU , krajem decembra 2025. godine dala određena pojašnjenja Srbiji oko CBAM-a na električnu energiju.

Foto: wutzkohphoto / shutterstock

Struja podložna CBAM taksi

Željko Marković, ekspert za energetiku za “Blic Biznis” objašnjava o čemu je reč.

- Originalnim aktom jeste bila predviđena mogućnost da se ostvari olakšica što se tiče električne energije, ali uz određene uslove koji su trebali da budu ostvareni. Jedan od tih uslova jeste i spajanje na unutrašnje tržište električne energije EU. Mi smo u tom postupku već zagazili duboko, predali smo sve, međutim i zbog sporosti administracije to spajanje našeg tržišta sa tržištem električne energije Evrope se očekuje tek početkom 2028. Zato je 17. decembra prošle godine donet jedan dodatak legislative.U toj legislativi je predviđeno, a to je i dalje predlog, čekamo da se taj deo usvoji, da ukoliko se i u budućnosti spojimo, onda možemo sklopiti jedan Memorandum o razumevanju i da se tim dokumentom praktično definišu eventualna produženja, odnosno nevaženja. Međutim, do tada, dok se to ne usvoji i dok se ne ostvare ti uslovi, sva električna energija koja se izvozi u Evropsku uniju biće podložna naplata CBAM takse – kaže Marković za Blic Biznis.

On dodaje da što se tiče električne energije i CBAM takse, tu ne može mnogo da se menja.

- Tu se gleda naš nacionalni miks proizvodnje električne energije. Da napomenem i to da će se i u određivanju tih emisija koristiti prosek petogodišnji emisija koje smo ostvarili. Mi znamo da Srbija proizvodi dve trećine električne energije iz uglja i ta proizvodnja doprinosi tim emisijama. Tako da tu nismo mogli mnogo da se pripremimo. Ako pak zbog izvoznih taksi dođe do njihovog kalkulisanja u proizvodnju, može posredno da dođe i do povećanja cena struje i nekih proizvoda, ali ne bi trebalo da dođe do većih poremećaje.Jedna od mogućih posledica uvođenja CBAM mehanizma u EU moglo bi da bude i manje interesovanje investitora za proizvodnju električne energije u Srbiji - objašnjava Marković za “Blic Biznis”

Sve u svemu CBAM je stupio na snagu, ali njegov konačni oblik još uvek nije definisan. Mehanizmi plaćanja, proširenje obuhvata i međunarodna interakcija nastaviće da se razvijaju tokom ove decenije. Za srpske kompanije povezane sa tržištem EU poruka je jasna, stara era je završena pa usklađivanje više nije teorijsko već praktično pitanje.