Ljubomir Mihajlović - osnivač i dugogodišnji predsednik Komercijalne banke, miljenik Slobodana Miloševića, savetnik Dragoslava Avramovića i posle 5. oktobra saradnik Zorana Đinđića, i danas, u 75. godini života, aktivan je posmatrač dešavanja na domaćem finansijskom tržištu.
Sredinom 1992., uz odobrenje Narodne banke Jugoslavije, formirao je Komercijalnu banku, najveću državnu banku u Srbiji čiji je postupak prodaje u toku. Po tome je, između ostalog, i najviše ostao upamćem u javnosti, posebno među privrednom elitom.
"Malo ko zna kako je zapravo nastala Komercijalna banka, šta je tome sve prethodilo i koliko je to vreme obeležilo moj život i put. Sedamdesetih godina bio sam direktor sektora za devizno poslovanje u Jugobanci u Kosovskoj Mitrovici. Istovremeno sam se bavio i novinarstvom i zbog serije tekstova na relaciji Srbi - Albanci, dobio ultimatum i morao da napustim južnu pokrajinu. U Jugobanci u Beogradu ubrzo postajem direktor, a potom i direktor predstavništa u Frankfurtu. Svestan političkih okolnosti početkom devedesetih i mogućnosti kraha državnih banaka odlučujem se na važan potez - iz Jugobanke izdvajam Jugobanku 2 i osnivam Komercijalnu banku", ispričao je Ljubomir Mihajlović za "Blic Biznis" koji je na čelu banke bio punih 12 godina i nikada nije imao nijednu njenu akciju".
Rođen je u selu kod Zubinog potoka u brojnoj porodici i društvu osmoro braće i sestara. Preduzetnički duh pokazao je u ranoj mladosti.
U petom razredu postao je predsednik đačke zadruge. S idejom da đaci krenu u proizvodnju korpi i tašni od pruća vrlo brzo je napravio uspešan biznis koji je finansirao mnoge đačke aktivnosti.
Kasnije kao bankar u Komercijalnoj, kaže, bio je odskočna daska za mnoge biznise i ljude koji su i danas veoma uspešni u Srbiji. Odobravamo im je kredite i pomagao u razvijanju, ispostavilo se kasnije, vrlo uspešnih poslova, jer sa tim istim ljudima nije imao i problema u naplati kredita.
Javnost ga više zna po nadimku Ljuba Šiptar koji je dobio još dok je bio u školskoj klupi.
"Nekoliko meseci nakon početka Drugog svetskog rata, u naše selo su došli partizani s Pekom Dapčevićem na čelu. Tada sam imao svega par meseci i toliko sam plakao da me je samo Peko mogao smiriti pevušeći: 'Moj Malisor, moj Malisor…'. Od tada su me svi zvali Malisor. Kada su profesori u gimnaziji čuli da me drugari oslovljavaju s Malisor, kazali su mi da malisori žive u Crnoj Gori, a da ja kao stanovnik Kosova mogu samo da ponesem nadimak Šiptar", ispričao je nedavno MIhajlović .
Govoreći o Komercijalnoj banci, kojoj se tokom razgovora često vraća, kaže, da je to u početku bila mala banka sa stotinak radnika i pet-šest ekspozitura. Već osam godina od osnivanja 2000. godine, imala je više od 150 miliona maraka kapitala.
Njeni najveći akcionari, sa po osam odsto udela, po osnivanju su bili Jugobanka i Žika Muštikla. Dunav osiguranje i Raja Rodić imali su po sedam odsto akcija, CIP jedan, RTS 0,5 procenata... I Milan Panić, je preko Galenike kupio deonica od deset miliona maraka.
"Da se ja pitam Komercijalnu banku nikada ne bih prodavao. To je danas najveće nacionalno blago u Srbiji. Zato je više nego dobro to što je država nedavno povećala udeo u Komercijalnoj banci na 83 odsto i isplatila velike strane akcionare", zaključio je Mihajlović.
Proces prodaje Komercijalne banke je u toku, ali dešavanja na Beogradskoj berzi s akcijom baš i ne ukazuju na pozitivan ishod.
