Direktor Republičkog zavoda za statistiku Miladin Kovačević kaže da su zbog pandemije koronavirusa do sada najveći ceh platile razvijene zapadne zemlje, ali da će veći ceh platiti u oporavku manje razvijene zemlje Evrope i Amerike.
Srbija, kako je istakao za TV K1, ne može da se žali da je loše prošla tokom epidemije, jer je prošlu godinu završila sa minus jedan odsto, što je najmanji pad i najbolji rezultat u celoj Evropi.
Upitan da li u ovoj godini može da se ostvari planirani rast od šest odsto, on je rekao da može, ali pod određenim uslovima - da se sprovedu planirane mere, održi fiskalna stabilnost, da se ide u reforme koje su i sa MMF-om bile dogovorene.
Komentarišući paket mera pomoći za građane i privredu on je rekao da je taj paket pomoći ove godine skromniji nego prošle, ali da je veoma značajan.
"Računam da ćemo već u prvom kvartalu izaći iz epidemijske krize u smislu privredne aktivnosti. U svetu je četvrti kvartal prošle godine bio bolji od očekivanja, pa i kod nas", naveo je Kovačević.
On je rekao da je u četvrtom kvartalu prošle godine u Srbiji zabeležen rast poljoprivrede za 4,4 odsto, kao i da je zabeležen mali rast industerije.
"To je bolje od onog što se moglo očekivati u drugom kvartalu kada šmo imali zatvaranje. Ima znakova u ovom kvartalu da je oporavak u toku, da je prisutan i rast trgovinu, industrije, nekih usluga", rekao je Kovačević.
On je rekao da će se brže oporavljati razvijene zemlje i podsetio da neke zemlje dalekog Istoka, kao što je Kina, nisu pretrpele velike padove, te da je Kina u prošloj godini imala rast između tri i četiri odsto.
"Najveće posledice će snositi zemlje u razvoju i nerazvijene zemlje - afrički kontinent, Bliski istok, pa donekle i Balkan i Latinska Amerika", naveo je on.
Podvlači da će korona kriza ostaviti posledice na globalnom nivou, da će se brže opovravljati privreda na Dalekom istoku i azijskom tlu.
Ističe da će se oporaviti i Evropa i SAD, ali sporije i da će ovo biti godina u kojoj će se promeniti pejzaž globalne ekonomije.
"Rastao je i raste ukupni dug - bilo javni, bilo korporativni. Tešku polemike u EU oko toga šta raditi sa dugovima korporacija, banaka, kako restrukturirati kompanije koje su pretrpele velike štete, kako restrukturirati dugove", naveo je on.
Epidemija korona virusa odraziće se, kako je rekao, i na budući rad, više će biti zastupljena robotika, automatizacija, biće više rada od kuće.
