Za ovaj nemački izum kažu da 5 puta bolje greje od toplotnih pumpi: Evo šta morate da znate
Elastokalorične toplotne pumpe zasnovane na leguri nikla i titanijuma značajne su kao potencijalna tehnologija za budućnost, ali trenutno nisu spremne za tržište
Trenutni prototipovi dostižu snagu do 30 vati sa koeficijentom efikasnosti COP između 1 i 2, što je značajno niže u poređenju sa kompresorskim toplotnim pumpama
Komentara 0
Slušaj vest
0:00/
0:00
Na svakih nekoliko nedelja mediji izveštavaju o novom izumu koji bi navodno trebalo da zameni kompresorske toplotne pumpe, nudeći čak i petostruko veću efikasnost. Elastokalorične toplotne pumpe predstavljaju se kao tehnologija koja će uneti revoluciju u grejanje domova, a pojedini napisi sugerišu da bi se to moglo dogoditi vrlo brzo. Međutim, stvarnost i opsežna naučna istraživanja ukazuju da bi, čak i ako do toga ikada dođe, taj proces mogao da potraje decenijama.
Elastokalorične toplotne pumpe koriste leguru nikla i titanijuma (NiTi), koja tokom cikličnog deformisanja menja temperaturu, oslobađajući ili apsorbujući toplotu.
Blic preporučuje
Ova tehnologija se već nekoliko godina razvija u različitim istraživačkim centrima širom Evrope, uključujući i Nemačku. U poljskim medijima, na primer, često se predstavlja kao "sveti gral" grejanja i brza alternativa kompresorskim toplotnim pumpama. U tekstovima se pozivaju na istraživanje koje navodno pokazuje najmanje pet puta veću efikasnost elastokaloričnih sistema. Međutim, kako ističe Poljska organizacija za razvoj tehnologije toplotnih pumpi (PORT PC), reč je isključivo o kompjuterskoj simulaciji zasnovanoj na prototipu grejne snage koja ne prelazi nekoliko desetina vati. Za poređenje, kompresorske toplotne pumpe bez problema dostižu snagu od nekoliko desetina kilovata.
Koja toplotna pumpa je najbolja?
Pored toga, medijski izveštaji odnose se na istraživanja sprovedena u veoma povoljnim, laboratorijskim uslovima, koji ne uzimaju u obzir gubitke toplote niti ograničenja samih materijala. Ova važna ograničenja često se prećutkuju u objavama. To, međutim, ne znači da elastokalorična tehnologija ne zaslužuje dalji razvoj ili da ne postoje ozbiljna i kredibilna istraživanja.
PORT PC ukazuje na metaanalizu Univerziteta u Alborgu iz Danske iz 2024. godine, zasnovanu na 160 naučnih radova i 300 eksperimenata. Iz nje proizlazi da trenutni prototipovi dostižu snagu do 30 vati, dok je njihova efikasnost, merena koeficijentom COP (odnos proizvedene toplotne energije i utrošene električne energije), na nivou od 1 do 2. Za poređenje, kompresorske toplotne pumpe nude znatno veći raspon snage – od nekoliko kilovata do više desetina megavata – kao i COP vrednosti od 3 do 6, čak i u zimskim uslovima.
- Dosadašnja istraživanja elastokaloričnih sistema pokazuju da korišćenje ove tehnologije za grejanje objekata trenutno nije moguće. U budućnosti bi mogla da pronađe nišne primene u oblasti hlađenja, ali to zahteva dalja istraživanja - naglašava PORT PC.
Organizacija dodaje da su istraživački instituti koji rade na elastokaloričnoj tehnologiji još u fazi obezbeđivanja sredstava za istraživanje i razvoj materijala, a ne u fazi izrade prototipova spremnih za masovnu proizvodnju i izlazak na tržište.
Prema navodima PORT PC, za prevazilaženje materijalnih ograničenja, povećanje trajnosti NiTi legura i razvoj komponenti koje bi omogućile efikasan rad uređaja pri tipičnim temperaturnim razlikama potrebnim za grejanje, biće potrebno nekoliko, pa čak i nekoliko desetina godina. To treba imati na umu, jer će se medijski napisi o "pet puta efikasnijem izumu" i dalje pojavljivati. Ne radi se o novim istraživanjima, već o ponavljanju informacija o tehnologiji za koju se tvrdi da će zameniti toplotne pumpe.