Ovo je jedan od najtraženijih proizvoda u Srbiji trenutno: Kako radi i koliko vam štede struje i živaca u kući?
Troškovi instalacije variraju, uz preporuku da se izbegava štednja na montaži
Postoji inicijativa za povlašćenu tarifu električne energije za korisnike ovih sistema
Komentara 2
Slušaj vest
0:00/
0:00
Danas, u vreme kada svi mislimo svesnije o uštedi energije i zagađenju životne sredine, biramo i uređaje koji odgovaraju takvim zahtevima. Potrošači su danas upoznati sa tehnologijom, bolje je razumeju. Znaju šta tačno kupuju, za uređaje se vezuju i emotivno.
Takođe, važno je da oni (potrošači) kontrolišu uređaje, a ne obrnuto. Tako, danas možete i kada krenete sa zimskog odmora sa neke od naših popularnih planina, da ugrejete prostorije kako bi vas sačekao topli dom.
Blic preporučuje
Primera radi, nove serije imaju maksimalni kapacitet, mogu da rade do minus 25 stepeni, pri čemu sve do minus 15 imate na raspolaganju pun kapacitet bez upotrebe grejača. To je veliki benefit jer negde u planinskim predelima može da se dogodi jaka zima. Podnose izuzetno niske temperature.
Zbog toga se toplotne pumpe sve češće nameću kao tema razgovora, ne samo među investitorima i vlasnicima novih kuća, već i među onima koji planiraju zamenu postojećeg sistema grejanja. Građane najviše zanima koliko ovakav sistem košta, kako funkcioniše u realnim zimskim uslovima i da li je ulaganje opravdano za objekte prosečne veličine, poput kuća i stanova od oko 100 kvadratnih metara.
Toplotne pumpe su izuzetno štedljivi uređaji koji spadaju u grupu uređaja koji za rad koriste obnovljive izvore energije i minimalno opterećuju životnu sredinu. Što se tiče potrošnje energije, ovi uređaji za svoj rad koriste energiju okolnog vazduha i jedan mali deo iz kompresora. Konkretno, za potrošače to znači da na jedan kilovat uložene električne energije dobijamo u proseku oko 4 kilovata toplotne energije. Lako se izračuna ušteda.
Kada je reč o zagađenju, u odnosu na lož ulje, gas, kotlove na čvrsto gorivo i slična goriva koji emituju određene gasove, toplotne pumpe ne emituju štetne gasove a i sami freoni nakon što se pumpa rashoduje su isto ekološki prihvatljivi.
Dodatno, toplotna pumpa ne zahteva posebno održavanje. Preporučuje se provera rada uređaja jednom u godinu dana, odnosno da se proveri da li su svi parametri podešeni kako treba, da li radi po maksimalno štedljivom principu.
Uređaji su takvi da rade automatski, a možete i preko telefona da ih podešavate i programirate.
Kako funkcioniše grejanje pomoću toplotne pumpe
Toplotna pumpa ne proizvodi toplotu sagorevanjem goriva, već je "premešta" iz okruženja u grejni sistem objekta. U zavisnosti od tipa, ona energiju uzima iz vazduha, zemlje ili podzemnih voda i, uz pomoć električne energije, prenosi je na radijatore, podno grejanje ili fan-coil uređaje.
Zbog ovakvog principa rada, toplotna pumpa za svaki utrošeni kilovat struje može da proizvede tri do pet kilovata toplotne energije. Upravo u tome leži razlog zbog kog se ovaj sistem smatra jednim od energetski najefikasnijih na tržištu.
Pored grejanja, isti uređaj se koristi i za hlađenje leti, kao i za pripremu sanitarne tople vode tokom cele godine, što dodatno povećava njegovu isplativost.
Koja toplotna pumpa je dovoljna za 100 kvadrata
Za kuće, stanove ili manje poslovne prostore površine oko 100 kvadratnih metara, najčešće se biraju sistemi vazduh–voda ili zemlja–voda. U uslovima u Srbiji, zbog niže cene i jednostavnije ugradnje, vazdušne pumpe su daleko zastupljenije.
Za ovakvu kvadraturu obično se koriste pumpe snage između 6 i 10 kW, ali konačan izbor zavisi od više faktora, pre svega izolacije, stolarije i starosti objekta. Stručnjaci ističu da univerzalno rešenje ne postoji i da se svaka kuća mora posmatrati zasebno.
Kolika snaga je potrebna i zašto izolacija pravi razliku
Snaga toplotne pumpe direktno zavisi od toplotnih gubitaka objekta. Opšti proračun za Srbiju kreće se od 0,08 do 0,1 kW po kvadratnom metru, ali razlike u praksi mogu biti velike.
Ako objekat ima dobru termoizolaciju, kvalitetnu PVC ili aluminijumsku stolariju i fasadu sa najmanje 10 centimetara izolacije, za 100 kvadrata često je dovoljno oko 6 kW. Takav sistem radi rasterećeno i ostvaruje maksimalne uštede.
Kod starijih kuća, kojih u Srbiji ima najviše, situacija je drugačija. Slaba ili nepostojeća izolacija, drvena stolarija, neizolovani tavani i zidovi zahtevaju jače pumpe, najčešće 8 do 10 kW. U suprotnom, sistem će tokom hladnih dana raditi pod stalnim opterećenjem, što povećava potrošnju struje i skraćuje vek uređaja.
Koliko košta toplotna pumpa i ugradnja
Na tržištu su najzastupljenija dva sistema – monoblok i split.
Monoblok pumpe imaju sve komponente u jednoj spoljašnjoj jedinici, brže se ugrađuju i često su praktične za objekte sa ograničenim prostorom. Split sistemi imaju unutrašnju i spoljašnju jedinicu, nude veću fleksibilnost, ali zahtevaju složeniju montažu.
Stručnjaci upozoravaju da se cene stalno menjaju i zavise od proizvođača, dostupnosti opreme i tržišnih uslova. Zbog toga se preporučuje da se ne gleda samo kataloška cena uređaja, već kompletan trošak – uključujući instalacije, puštanje u rad i prilagođavanje postojećem sistemu grejanja.
Trošak ugradnje za pumpe vazduh–voda u Srbiji se okvirno kreće između 100.000 i 200.000 dinara, u zavisnosti od složenosti posla.
Koliko se zaista štedi na računima
Jedna od glavnih prednosti toplotnih pumpi su niži mesečni troškovi. Prosečna cena električne energije za grejanje pomoću ovih sistema iznosi oko 0,05 do 0,08 evra po kilovat-satu, što u praksi znači uštede od 50 do 70 odsto u poređenju sa grejanjem na struju, lož-ulje ili ugalj.
Za maksimalnu isplativost savetuje se izbor modela sa COP vrednošću većom od 4, jer to direktno utiče na potrošnju i dugoročne troškove.
Najčešće greške koje skupo koštaju
Stručnjaci upozoravaju da se na projektovanju i montaži ne sme štedeti. Loše dimenzionisan sistem ili nestručna ugradnja mogu povećati potrošnju i do 30 odsto, zbog čega se često stiče pogrešan utisak da se toplotna pumpa „ne isplati“.
Takođe, bez kvalitetne izolacije ni najskuplja pumpa neće dati očekivane rezultate. Pre ugradnje se preporučuje energetski pregled objekta, kako bi se sistem prilagodio realnim potrebama.
Nova inicijativa: Povlaštena tarifu za korisnike toplotnih pumpi
U Srbiji je u međuvremenu pokrenuta i onlajn peticija kojom se traži uvođenje proširene povlašćene tarife za električnu energiju za domaćinstva koja koriste toplotne pumpe i inverter klima-uređaje kao primarni izvor grejanja.
Inicijatori navode da je sve više građana investiralo u „zelene“ tehnologije koje država godinama preporučuje i subvencioniše, ali da su nakon smanjenja crvene tarife na 1.200 kWh mesečno troškovi struje tokom zime značajno porasli.
Kako ističu, pravedniji obračun bi sprečio povratak na ugalj i drva, a samim tim i dodatno zagađenje vazduha u grejnoj sezoni.
Pametan izbor sistema, dobra procena objekta i kvalitetna montaža, saglasni su stručnjaci, prave razliku između grejanja koje samo funkcioniše – i onog koje zaista donosi uštede.