Stanovi čine najveći deo tržišta sa vrednošću od 1,2 milijarde evra, a 62% ukupne vrednosti prometa odnosi se na stanov
Zaključeno je ukupno 30.795 kupoprodajnih ugovora i zabeležen je rast vrednosti tržišta od 13,9% i broja transakcija od 6,2%
Najviša cena kvadratnog metra stana u Srbiji u prvom kvartalu 2026. godine iznosila je 12.000 evra po kvadratnom metru, dok je ukupna vrednost ostvarenog prometa na tržištu nepokretnosti u Srbiji dostigla približno dve milijarde evra, što predstavlja najvišu zabeleženu vrednost za prvi kvartal od uspostavljanja Registra cena nepokretnosti, saopštio je danas Republički geodetski zavod.
Kako se navodi, najskuplje nepokretnosti zabeležene su u Beogradu gde je najveći iznos izdvojen je za stan na teritoriji gradske opštine Savski venac - 2,6 miliona evra, a upravo je ta nepokretnost ostvarila najvišu cenu kvadratnog metra stana u Srbiji od 12.000 evra po kvadratnom metru.
Najskuplja kuća prodata u Beogradu
Najskuplja kuća prodata je takođe na teritoriji gradske opštine Savski venac za 2,1 milion evra, dok je najskuplje garažno mesto u prvom kvartalu 2026. godine plaćeno 77.000 evra na teritoriji gradske opštine Stari grad.
Od približno 2 milijarde evra prometa, 337,9 miliona evra odnosi se na delimično regulisano tržište, a u prva tri meseca 2026. godine zaključeno je ukupno 30.795 kupoprodajnih ugovora.
Podaci za prvi kvartal pokazuju rast ukupne vrednosti tržišta od 13,9 odsto i povećanje broja transakcija od 6,2 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Najveći deo vrednosti tržišta i dalje nose stanovi, za čiju je kupovinu izdvojeno čak 1,2 milijarde evra, što čini 62 odsto ukupne vrednosti svih prometovanih nepokretnosti.
Slede kuće sa 152 miliona evra (8 odsto ukupne vrednosti), građevinsko zemljište sa 122 miliona evra (6 odsto), poslovni prostori sa 92 miliona evra (5 odsto) i poljoprivredno zemljište sa 49 miliona evra (3 odsto).
Krediti dominantan način kupovine nekretnine
Kada je reč o načinu plaćanja, 14 odsto svih prometovanih nepokretnosti finansirano je putem kredita, što predstavlja povećanje od 3 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Najveći deo ovih sredstava usmeren je na kupovinu stanova: u 33 odsto ugovora o kupoprodaji stanova evidentirano je kreditno plaćanje, što je primetan rast u odnosu na 25 odsto iz istog perioda prošle godine.
Posmatrajući najveće gradove, broj kupoprodajnih ugovora nastavio je da raste u Beogradu i Novom Sadu.
Navodi se da je u Beogradu zabeležen rast od 9,5 odsto gde je samo za kupovinu stanova u izdvojeno ukupno 643 miliona evra, dok je u Novom Sadu broj transakcija povećan za 6,1 odsto u odnosu na prvi kvartal 2025. godine.
Sa druge strane, u Nišu je zabeleženo smanjenje broja transakcija od 4,6 odsto, a u Kragujevcu od 6,1 odsto.
(Izvor: Tanjug)
