Razlika je čak 10.200 evra u korist jedne opcije! Da li je isplativije izdavati stan mesečno ili godišnje? Ovo je naša računica
Vlasnici se često odlučuju na osnovu ličnih preferencija
Na današnjem tržištu nekretnina u Srbiji, cene i uslovi najma često zavise od lokacije i stila života
Komentara 1
Slušaj vest
0:00/
0:00
Podstanari ali i stanodavci često se pitaju da li je odustati od mesečnog zakupa ili ići na dugoročnu kiriju. U nastavku donosimo uporednu analizu isplativosti obe opcije, uz prilagođavanje okolnostima koje su relevantne i za tržište u Srbiji.
Vlasnicima nekretnina koji se bave kratkoročnim najmom su porasli troškovi poslovanja. Za razliku od toga, nameti na dugoročni najam ostali su uglavnom nepromenjeni.
Da li je isplativije izdavati stan mesečno ili godišnje?
Kada se postavi pitanje da li je isplativije izdavati stan na mesečnom ili godišnjem nivou, važno je sagledati širu sliku, a ne samo visinu kirije.
- Na osnovu oglasa i ponašanja korisnika na portalu 4zida.rs vidimo da se vlasnici najčešće opredeljuju u skladu sa stepenom sigurnosti koji žele da imaju - kaže naša sagovornica. Dugoročni najam donosi stabilniji i predvidljiviji prihod, uz manje troškove i manji svakodnevni angažman vlasnika.
Iako mesečna kirija može da bude niža u odnosu na kratkoročni najam, prednost je u kontinuitetu bez sezonskih oscilacija i neizvesnosti oko popunjenosti.
- Zbog toga je ovaj model posebno zanimljiv vlasnicima koji nekretninu posmatraju kao dugoročnu investiciju, a ne kao aktivan izvor dodatne zarade koji zahteva stalno upravljanje. S druge strane, kratkoročni najam može da donese višu cenu po danu, ali sa sobom nosi i znatno veće troškove. Od opremanja i održavanja stana, preko režija i čišćenja, do perioda slabije popunjenosti - kaže za "Blic Biznis" Aleksandra Mihajlović iz 4zida.rs
Razlika u kiriju na jednom primeru
Da bismo ilustrovali razliku: dvosoban stan na Novom Beogradu u dugoročnom najmu donosi vlasnicima prosečno 650 evra mesečno, što na godišnjem nivou iznosi 7.800 evra.
Isti takav stan na istoj lokaciji u kratkoročnom najmu, uz prosečnu cenu od 50-60 evra po noći, teoretski može da donese i više od 18.000 evra godišnje ali samo uz popunjenost od 365 dana, bez perioda praznog stana, i uz dodatne troškove provizija platformama (obično 15-20%), čišćenja nakon svakog gosta, povećanih režija, i stalnog održavanja, računa Mihajlović.
U praksi, realna popunjenost retko prelazi 60-70% godišnje, što konačan prihod svodi bliže dugoročnom najmu, ali uz daleko više angažmana i rizika.
- Iz perspektive portala za nekretnine, možemo reći da ne postoji univerzalno ispravan izbor. Vlasnici koji nemaju vremena ili želju za aktivnim upravljanjem, koji žele predvidljivost i manji stres, obično biraju dugoročni najam. Međutim, oni koji su spremni da ulože više truda, imaju nekretninu na turistički atraktivnoj lokaciji i prihvataju varijabilnost prihoda, češće se opredeljuju za kratkoročno izdavanje svesni da je to praktično dodatni posao, a ne pasivna investicija - navodi naša sagovornica.
Ako sagledamo širu sliku vrednosti nekretnina, jasno je koliko one predstavljaju značajnu kategoriju u odnosu na ostale troškove i potrebe, navodi Mihajlović.