Veći prihod i olakšice uz pametno upravljanje sredstvima: Šta je dobrovoljni penzijski fond i kako funkcioniše
Cilj dobrovoljne penzijske štednje je poboljšanje životnog standarda penzionera kroz kombinaciju prihoda iz više izvora
Ulaganja u ove fondove su strogo regulisana i praćena kako bi se osiguralo povećanje vrednosti imovine deponenata
Komentara 1
Slušaj vest
0:00/
0:00
Zatvoreni dobrovoljni penzijski fond je fond čije je članstvo ograničeno na zaposlene ili članove određenog sponzora, kao što je poslodavac, sindikat ili udruženje. Ključna razlika u odnosu na otvoreni fond je u tome što je članstvo u zatvorenim fondovima ekskluzivno, dok su otvoreni dobrovoljni penzijski fondovi dostupni svim zainteresovanim građanima.
Dobrovoljni penzijski fond, odnosno treći penzijski stub, predstavlja oblik dugoročne štednje o kojoj svaki pojedinac samostalno odlučuje, u skladu sa svojim finansijskim mogućnostima i planovima za budućnost.
Blic preporučuje
Pogodnosti za zaposlene
Cilj dobrovoljne penzijske štednje je poboljšanje životnog standarda penzionera, kombinovanjem prihoda iz treće penzijske kolone sa penzijom iz prve i druge kolone, koje su obavezne.
Dobrovoljni penzijski fondovi po samoj svojoj prirodi predstavljaju investicione fondove, jer ulažu sredstva u vlasništvu članova na finansijska tržišta sa ciljem povećanja njihove vrednosti i ostvarivanja prinosa. Važno je naglasiti da su ulaganja strogo regulisana zakonima i podzakonskim aktima, i pod stalnim nadzorom regulatornih tela.
Jedna od ključnih prednosti ove vrste štednje je fleksibilnost - nema starosnih ograničenja, niti ograničenja u pogledu radnog odnosa, visine uplata ili dinamike isplate sredstava. Štediše mogu uplaćivati iznose u skladu sa svojim mogućnostima i tempom koji im najviše odgovara. Ukoliko nisu u mogućnosti da uplate sredstva u određenom periodu, mogu privremeno obustaviti isplate, a da pritom ostanu članovi fonda - njihova sredstva se i dalje ulažu i ostvaruju prinos.
U zatvorenim dobrovoljnim penzijskim fondovima (ZDPF), zaposleni štede kod poslodavca ili sponzora koji je osnivač fonda.
Poreske olakšice za poslodavce
Dobrovoljna penzijska štednja nije isključivo lična odluka zaposlenog - poslodavci takođe imaju mogućnost da uplaćuju sredstva za svoje zaposlene. Razlozi za osnivanje zatvorenih dobrovoljnih penzijskih fondova najčešće su jačanje lojalnosti zaposlenih, poboljšanje njihove sigurnosti i korišćenje poreskih olakšica.
Zatvoreni dobrovoljni penzijski fondovi omogućavaju namensku štednju za penziju i veće buduće prihode, dok se uplate poslodavca tretiraju kao poreski priznati trošak. Ukoliko poslodavac uplaćuje do 67 evra mesečno, odnosno do 804 evra godišnje po zaposlenom, ovaj iznos smanjuje osnovicu za obračun poreza na dohodak. Ovu pogodnost mogu koristiti ne samo veliki sistemi, već i mala i srednja preduzeća, zanatlije i samozaposleni.
Dodatne pogodnosti za štediše - državni podsticaji
Država dodatno podstiče štednju u trećem penzionom stubu kroz godišnji podsticaj u iznosu od 15 odsto od ukupnih uplata, do maksimalno 99,54 evra godišnje. Da bi se ostvario puni iznos podsticaja, potrebno je tokom jedne kalendarske godine uplatiti 663,61 evro u jedan dobrovoljni penzijski fond.
Državljani Republike Hrvatske, kao i lica sa prebivalištem u Hrvatskoj ili u Evropskoj uniji, imaju pravo na podsticaje, pod uslovom da uplaćuju penzijske doprinose u Hrvatskoj.
Dodatna pogodnost je što isplate penzija izvršene na osnovu lične penzijske štednje ne podležu porezu na dohodak.
Potreba za dodatnom edukacijom
U Hrvatskoj trenutno oko pola miliona građana dobrovoljno štedi za penziju. Deponenti uključuju one mlađe od 18 godina i starije od 85 godina. Međutim, imajući u vidu da u zemlji radi više od 1,7 miliona zaposlenih, jasno je da svest o važnosti dodatnih penzionih prihoda još uvek nije na zadovoljavajućem nivou.
Zaključno, iako je trend dobrovoljne penzijske štednje pozitivan, učešće građana i dalje ostaje relativno nisko u odnosu na ukupan broj zaposlenih, što ukazuje na potrebu za dodatnom edukacijom i promocijom ove vrste dugoročne finansijske sigurnosti.
(Izvor: Blic Biznis/Bankar.me)