Tokom letnjih meseci, zbog zalivanja bašta i dvorišta, mesečna potrošnja vode može da se udvostruči ili utrostruči, dostižući i više od 8.000 dinara
Komunalna preduzeća upozoravaju na moguć rast cena vode u budućnosti, pa se građanima savetuje da usvoje štedljive navike radi očuvanja budžeta i resursa
Prosečan račun za Infostan u Srbiji (Beograd i veći gradovi) zavisi od grejanja, kvadrature i broja članova domaćinstva, ali kada se izdvoji samo voda u okviru Infostana, ona obično predstavlja manji deo ukupnog računa. Prema važećim cenama, voda i kanalizacija zajedno se u Beogradu kreću oko 90–135 dinara po kubnom metru, a prosečno domaćinstvo potroši oko 10–12 m³ mesečno, što znači da samo stavka vode najčešće izađe oko 800 do 1.500 dinara mesečno za standardno stanovanje.
S druge strane, za sve one koji žive u kućama, na primer, za kuću od oko 200 m² sa dvorištem, gde živi 3–4 osobe, bez posebnog zalivanja, mesečna potrošnja vode obično je oko 12–20 m³, što znači približno 1.200 do 2.800 dinara mesečno za vodu (samo voda + kanalizacija). To je standardna potrošnja kao u većem stanu, ali kod kuća je često veća zbog više toaleta, veš-mašina i dužeg korišćenja vode.
Leti se računi često dupliraju ili utrostruče
Leti, naročito u julu i avgustu, kada se uključi zalivanje dvorišta i bašte, potrošnja lako ode na 30–60 m³ mesečno, a ako se zaliva intenzivno (travnjak, cveće, povrće), može i više, što u praksi znači račun za vodu od oko 3.000 do 8.000 dinara mesečno, a u ekstremnijim slučajevima i preko toga ako se zaliva svaki dan i nema kontrole.
Najveća razlika kod kuća nije sama veća kvadratura, nego dvorište i navike zalivanja, recimo samo 1–2 sata prskalice dnevno može da “pojede” više vode nego cela kuća za osnovne potrebe, pa se zato leti računi često dupliraju ili utrostruče u odnosu na zimu.
Rastuće temperature i početak letnjih meseci zato ponovo stavljaju potrošnju vode u fokus domaćinstava širom Srbije, jer se račun za vodu više ne može posmatrati kao zanemarljiva stavka u ukupnim mesečnim troškovima, već kao ozbiljan deo budžeta koji može značajno da varira u zavisnosti od navika potrošnje. U periodu povećane upotrebe vode za piće, hlađenje, zalivanje i higijenu, mnogi građani primećuju da se računi brzo uvećavaju, često i bez jasnog osećaja gde nastaje najveći curenje troškova.
Minimalno kapanje slavine ili neispravan vodokotlić troše desetine litara vode
U domaćinstvima koja imaju dvorišta, bašte ili terase, potrošnja vode tokom toplijih dana može da se udvostruči ili čak utrostruči, jer se zalivanje biljaka često obavlja bez preciznog plana i kontrole količine, što dovodi do nepotrebnog rasipanja resursa. Dodatno, pranje automobila kod kuće, kao i duže tuširanje nakon boravka na visokim temperaturama, predstavljaju skrivene potrošače koji se ne primete odmah, ali se jasno vide na računu krajem meseca.
Jedan od najjednostavnijih načina za smanjenje potrošnje jeste kontrola curenja vode u domaćinstvu, jer i minimalno kapanje slavine ili neispravan vodokotlić mogu da potroše desetine litara vode dnevno bez ikakve realne potrebe. Potrošači često ne obraćaju pažnju na ove nevidljive gubitke, iako oni na godišnjem nivou mogu da naprave značajnu finansijsku štetu koja se lako mogla izbeći osnovnim pregledom instalacija.
Stručnjaci savetuju da se redovna provera vodovodnih sistema uvede kao rutina, baš kao i servis bilo kog drugog kućnog uređaja.
Zalivajte rano ujutru ili uveče
Poseban problem u letnjim mesecima predstavlja prekomerno zalivanje travnjaka i bašta, jer se voda često koristi u najtoplijem delu dana kada najveći deo ispari pre nego što stigne da dopre do korena biljaka. Na taj način ne samo da se povećava potrošnja, već se i efektivnost zalivanja smanjuje, što dovodi do dvostrukog gubitka resursa i novca. Stručnjaci preporučuju zalivanje u ranim jutarnjim ili večernjim satima kako bi se postigao maksimalan efekat uz minimalnu potrošnju.
Ni dugo tuširanje nije zanemarljivo
U urbanim sredinama dodatni izazov predstavlja i navika dugog tuširanja, koja se tokom letnjih meseci često produžava zbog potrebe za hlađenjem nakon visokih temperatura, što direktno utiče na povećanje računa za vodu. Iako se pojedinačne razlike u potrošnji čine male, kada se saberu kroz ceo mesec i celo domaćinstvo, dolazi se do značajnih iznosa koji se mogu izbeći jednostavnom promenom rutine.
Štedni tuš i slavina smanjuju protok vode i do 50 odsto
Sve veći broj domaćinstava razmatra i ugradnju štednih tuševa i slavina koje mogu smanjiti protok vode i do 50 odsto, bez značajnog uticaja na komfor korišćenja, što predstavlja jednu od najefikasnijih dugoročnih investicija u smanjenje računa. Ovakva rešenja postaju popularna ne samo zbog ekološke svesti, već i zbog direktne finansijske koristi koja se vidi već nakon prvog obračunskog perioda.
Čekajte da se mašina napuni
Važan segment uštede odnosi se i na racionalno korišćenje mašina za pranje veša i sudova, jer njihovo pokretanje sa polupraznim kapacitetom direktno povećava potrošnju vode po jedinici veša ili posuđa.
Stručnjaci savetuju da se ovi uređaji koriste tek kada su potpuno napunjeni, čime se postiže maksimalna efikasnost i smanjuje broj ciklusa pranja u toku nedelje.
Ne puštajte da voda teče kada za to nema potrebe
U mnogim domaćinstvima i dalje postoji navika da se voda pušta neprekidno tokom pranja zuba ili pranja sudova, što predstavlja jedan od najčešćih oblika nepotrebnog rasipanja, iako se lako može izbeći jednostavnim zatvaranjem slavine u trenucima kada voda nije potrebna.
Komunalna preduzeća sve češće upozoravaju da je voda resurs čija cena u budućnosti može rasti zbog sve većih troškova održavanja sistema i povećane potražnje u letnjim mesecima, što dodatno motiviše građane da već sada uvode štedljive navike. Iako se trenutni računi možda ne čine drastičnim, trend pokazuje postepeni rast koji može postati značajan teret u kućnom budžetu.
(Izvor: Kurir)
