Neiskorišćena električna energija dovodi do toga da vozilo postaje teže i manje efikasno, a potrošnja i habanje motora rastu
Plug-in hibridi su skuplji zbog tehnologije, a bez redovnog punjenja vozači ne ostvaruju nikakve uštede
Plug-in hibridi obećavaju nisku potrošnju i vožnju na struju bez emisija. Međutim, stvarnost je često drugačija. Mnogi vlasnici ih uopšte ne pune, a u tom slučaju tehnološka prednost postaje mana koja povećava potrošnju i troškove korišćenja.
Plug-in hibrid (PHEV) spada među najsloženije pogonske sisteme današnjice. Kombinuje motor sa unutrašnjim sagorevanjem sa elektromotorom i većom baterijom koju je moguće puniti iz mreže. Upravo je to njegova glavna prednost. Ako se ovaj sistem ne koristi pravilno, rezultat je suprotan od onoga što vozač očekuje. U praksi, veliki broj vlasnika vozi bez redovnog punjenja, čime se odriču svih prednosti ovog rešenja.
Osnovni princip plug-in hibrida zasniva se na tome da se baterija puni spolja iz mreže i potom omogućava vožnju bez korišćenja motora sa unutrašnjim sagorevanjem. Većina modernih modela automobila danas nudi stvarni električni domet koji bez problema pokriva svakodnevne vožnje, poput odlaska na posao, u kupovinu ili kratke gradske vožnje.
Ako vozač ne puni bateriju, vozilo funkcioniše samo kao klasični hibrid sa vrlo ograničenom mogućnošću korišćenja električne energije. Elektromotor i dalje pomaže, ali u minimalnoj meri i bez značajnijeg uticaja na potrošnju.
Veća masa znači veću potrošnju
Plug-in hibridi su konstruktivno zahtevniji i prirodno teži od običnih automobila na unutrašnje sagorevanje. Osim samog motora, nose i pogonsku bateriju, elektromotor, snažnu elektroniku i druge komponente. Ova dodatna masa može iznositi desetine pa i stotine kilograma. Ako se električna energija ne koristi, motor sa unutrašnjim sagorevanjem mora sve vreme samostalno pokretati tu masu. To se najviše oseća pri većim brzinama, na primer na auto-putu, gde hibridni sistem ne može efikasno pomagati.
Jedna od najvećih prednosti plug-in hibrida je mogućnost prelaska kratkih relacija isključivo na struju. Ako baterija nije napunjena, motor sa unutrašnjim sagorevanjem uključuje se gotovo odmah nakon pokretanja. To znači da i nekoliko kilometara vožnje prolazi u režimu koji je za motor najmanje efikasan. Motor se često ne stigne zagrejati na optimalnu radnu temperaturu, što vodi do veće potrošnje i habanja. Istovremeno se povećava buka, a ukupni komfor vožnje opada. U praksi tako vozač gubi najveću korist PHEV-a.
Plug-in hibridi su obično skuplji od svojih benzinskih ili dizel alternativa, upravo zbog složenije tehnologije i baterije. Ovo veće početno ulaganje trebalo bi biti kompenzovano nižim troškovima korišćenja, pre svega zahvaljujući jeftinijoj električnoj energiji. Ako vozač ne puni, vozi praktično isključivo na gorivo i uštede nema. Štaviše, zbog veće mase i manje efikasnog načina rada, potrošnja može biti još i veća. U tom slučaju računica posedovanja plug-in hibrida nema nikakvog smisla.
Punjenje nije komplikovano
Jedan od čestih argumenata protiv punjenja je njegova navodna komplikovanost. U stvarnosti, reč je o vrlo jednostavnom procesu koji zahteva samo osnovnu rutinu. Većina vlasnika puni svoj auto kod kuće, idealno preko noći, dok je parkiran. Plug-in hibridu nije potrebno brzo punjenje niti posebna infrastruktura, obična kućna utičnica ili wallbox su sasvim dovoljni. Važno je stvoriti naviku redovnog punjenja, baš kao što ste navikli da sipate gorivo.
Za koga plug-in hibrid ima stvarnog smisla
Plug-in hibrid najviše smisla ima za vozače koji imaju mogućnost redovnog punjenja i pritom voze većinu ruta na kraće udaljenosti.
Tipičan primer je svakodnevno putovanje na posao, gradska vožnja ili kombinacija kraćih vožnji sa povremenim dužim putovanjima. U tom slučaju auto može funkcionisati vrlo efikasno i znatno smanjiti potrošnju goriva. Sa druge strane, za vozače bez pristupa punjenju ili one koji uglavnom voze duge relacije, plug-in hibrid nema praktičnog smisla.
(Izvor: Autobild)
