Ova biljka je otporna na sušu i visoke temperature, što je čini pogodnom za klimatske promene, ali ne podnosi mraz
Slatki krompir ima veću cenu od običnog krompira i tržište ga sve više traži, a domaća proizvodnja još ne zadovoljava potražnju
Naizgled obična hrana, koju redovno konzumira najbrži čovek na svetu, sve više osvaja tanjire, ali i polja u regionu. Kako potražnja raste, proizvođači mogu zaraditi i do 10.000 evra po hektaru. Da li je ovo novi „zlatni usev“ poljoprivrede? Čuveni jamajčanski sprinter Jusein Bolt godinama ističe koliko njegov uspeh zavisi od pravilne ishrane. Slatki krompir je redovan deo njegovog menija od detinjstva.
Ova hrana, koja se konzumira u različitim oblicima, kuvana, pečena, pržena ili kao prilog, sve je prisutnija na trpezama u regionu, a sve više i u poljoprivrednoj proizvodnji. Iako ga mnogi nazivaju slatkim krompirom, slatki krompir zapravo ima malo zajedničkog sa klasičnim krompirom. Osim što je i on krtola i priprema se na sličan način, razlike su značajne.
Od ukusa i hranljive vrednosti do zdravstvenih koristi, slatki krompir ima jasnu prednost. Njegov blago sladak ukus podseća na bundevu, zbog čega se koristi i u slanim i u slatkim jelima.
Drevna hrana sa modernim potencijalom profita
Slatki krompir potiče iz Južne Amerike, gde se gaji oko 5.000 godina. Danas je rasprostranjen širom sveta i sve više privlači poljoprivrednike u regionu. Prema iskustvima proizvođača, može biti veoma profitabilna kultura. Profit može dostići i do 10.000 evra po hektaru, u zavisnosti od prinosa i plasmana na tržište.
Početna ulaganja kreću se između 3.000 i 5.000 evra po hektaru, uglavnom zbog kupovine sadnog materijala i sistema za navodnjavanje. Međutim, proizvođači naglašavaju da se investicija može relativno brzo vratiti. Za razliku od običnog krompira, slatki krompir postiže znatno veću cenu – oko dva do 2,5 evra po kilogramu. Uprkos tome, potražnja ne opada.
Naprotiv, tržište je sve traženije za ovim prehrambenim proizvodom, dok domaća proizvodnja još uvek ne može da zadovolji potražnju. Narandžasti slatki krompir je najzastupljeniji u regionu, dok beli daje najveće prinose. Ljubičasti slatki krompir, iako ređi, smatra se najzdravijim zbog bogatstva antioksidansima. Izuzetno je hranljiv prehrambeni proizvod – čak i male količine obezbeđuju visok unos vitamina i hranljivih materija, zbog čega ga mnogi svrstavaju u superhranu.
Idealan usev za klimatske izazove
Zbog svog ukusa i nutritivne vrednosti, postaje sve popularniji i u restoranima, gde često zamenjuje klasični pomfrit, ali i u dečjoj ishrani. Slatki krompir se sadi u junu, a njegova velika prednost je otpornost na visoke temperature i sušu. Zbog toga su dobra alternativa u sve češćim sušnim periodima sa kojima se poljoprivrednici suočavaju.
S druge strane, osetljive su na mraz, pa je važno da se beru na vreme – obično između avgusta i oktobra. Prinosi su značajni: u komercijalnoj proizvodnji kreću se od 20 do 50 tona po hektaru, dok jedna biljka može da proizvede i do tri kilograma korena. Dodatna prednost je što su i listovi jestivi i mogu se brati nekoliko puta tokom godine.
Za proizvođače koji žele da povećaju svoje prihode, slatki krompir nudi brojne mogućnosti obrade. Može se koristiti za proizvodnju brašna, pirea i čipsa, kao i raznih kaša i drugih proizvoda sa dodatom vrednošću. Upravo ta svestranost ga čini još atraktivnijim na tržištu koje sve više traži zdravu i funkcionalnu hranu.
Kakva je situacija u Hrvatskoj?
Slatki krompir se gaji u Hrvatskoj, ali još uvek nije masovna kultura poput krompira ili crnog luka. To je relativno "novija" kultura koja je počela ozbiljnije da se širi tek u poslednjih 10–15 godina.
Postoje domaći proizvođači, ali je proizvodnja i dalje ograničena. Na primer, jedan od većih proizvođača u Hrvatskoj proizvodi oko 1.200 tona godišnje i ima oko 50 hektara pod slatkim krompirom, što pokazuje da postoji organizovana proizvodnja, ali ne u velikim razmerama na nivou države.
(Biofert.he)
