Srbi koji imaju ovaj automobil mogu da slave: "Cena tog vozila rašće više nego cena zlata"
Broj novih putničkih vozila povećan je za 10,95% u odnosu na prošlu godinu
Savremeni sistemi asistencije u vožnji izazivaju rasprave među vozačima o njihovom uticaju na iskustvo vožnje
Komentara 1
Slušaj vest
0:00/
0:00
U prva tri kvartala na tržištu Srbije, računajući putnička i laka komercijalna vozila, prvi put je registrovano 27.764 novih vozila, dok je u istom periodu prošle godine taj broj iznosio 26.292 što je za 1.472 vozila ili 5,60 odsto više, saopštila je Srpska asocijacija uvoznika vozila i delova.
Kada je reč o putničkim vozilima u prvih devet meseci ove godine prvi put je registrovano 23.968 novih putničkih vozila, a u istom periodu 2024. bilo je 21.603 automobila.
Blic preporučuje
To je za 2.635 automobila ili 10.95 odsto više.
Najtraženiji su oni sa benzin i dizel motorima, dok električna vozila, uprkos rastućoj svetskoj priči o ekološkoj mobilnosti, još uvek izazivaju relativno manje interesovanje među domaćim kupcima, ali i tako je i na celom Balkanu .
Rast starosti voznog parka
Na Redditu je pokrenuta rasprava u kojoj korisnik pod pseudonimom anonmarac ističe da tržište polovnih automobila u regionu postaje sve važnije i da će, ako se trenutni trendovi nastave, već dugo korišćeni automobili ostati na ulicama znatno duže nego ranije. Prema njegovom mišljenju, vozila proizvedena između 2000. i 2015. godine mogla bi da se voze i do perioda između 2040. i 2060. godine, što će dodatno povećati prosečnu starost voznog parka. To bi moglo značiti i da bi stariji automobili mogli zadržati vrednost ili čak rasti u ceni u određenim nišama tržišta.
U diskusiji se pojavljuje i mišljenje da bi klasični modeli kao što je Mercedes W124 300D s dobrom opremom mogli da postanu kolekcionarski primerci čija cena raste "više nego cena zlata", što predstavlja simbolički komentar o promeni percepcije vrednosti koliko zbog sentimentalne, toliko i zbog realne potražnje.
Kulturološki uticaji i nostalgija utiču na odluke kupaca
Jedan od učesnika rasprave uočava i kulturološki aspekt tržišta: ljudi često preferiraju automobile koji su im važni iz perioda kad su odrastali i sazrevali, što utiče i na vrednovanje estetskih i emotivnih karakteristika vozila. Taj fenomen je široko poznat i u drugim industrijama, a sada se prenosi i na auto-sektor.
Ovakve subjektivne preferencije dovode do situacija u kojima se automobili starijih generacija doživljavaju „boljim“ ili „autentičnijim“ od modernih modela, bez obzira na objektivne pokazatelje performansi, pouzdanosti ili tehnologije.
Šta kažete na tempomat?
U središtu rasprave našli su se i komentari prema kojima moderni sistemi asistencije u vožnji, poput adaptivnog tempomata ili asistencije za zadržavanje u traci, nekim vozačima smanjuju osećaj kontrole nad vozilom, pa čak i utiču na percepciju „prave vožnje“. Takve subjektivne stavove dodatno potkrepljuju tvrdnje da se nekadašnja vozila percipiraju kao emocionalno ili taktilno privlačnija, posebno među vozačima koji mnogo voze i žele veći osećaj upravljanja.
Regulatorni i tržišni izazovi pred potrošačima
U isto vreme, rasprava otvara pitanje uticaja regulative Evropske unije na starost flotnih vozila. Iako EU nastoji da podstakne prelazak na ekološki prihvatljivije automobile, uključujući električna vozila, trenutna pravila i dalje omogućavaju značajnu trgovinu polovnim automobilima, a promena regulative mogla bi dodatno uticati na dostupnost i cenu starijih vozila u narednim godinama.