Velika je potražnja za hrvatskim komemorativnim novčićima iz doba kune, a neki setovi dostižu cene od preko 500 evra
Greške poput 'pogrešnog kruga' ili efekta 'jajeta u oku' takođe su tražene i mogu vredeti od 100 do 650 evra
Iako svakodnevno prolaze kroz ruke i završavaju u džepovima, novčići često kriju mnogo više vrednosti nego što se na prvi pogled čini.
Numizmatičari godinama upozoravaju da određeni primerci, posebno oni sa greškama u kovanju ili iz ograničenih serija, mogu dostići cene od nekoliko stotina evra ili čak i više.
Jedan od najpoznatijih takvih primjera dolazi iz Monaka.
Greška koja je podigla cenu na stotine evra
Reč je o novčiću od 1 evra iz 2007. godine koji je postao posebno zanimljiv kolekcionarima zbog greške u proizvodnji. Na većini primeraka, ispod portreta princa Alberta II, nalaze se godina izdavanja i oznaka kovnice, odnosno simbol roga izobilja. Međutim, prema pisanju stranih medija, čak 2.291 novčić nema taj simbol.
Ovaj detalj je napravio razliku. Zbog svoje retkosti, kolekcionari su spremni da plate oko 500 evra za takav primerak, dok u nekim slučajevima cena raste i do 650 evra, u zavisnosti od stanja očuvanosti i potražnje. Stručnjaci objašnjavaju da su greške u kovanju izuzetno retke jer se neispravni primerci obično uklanjaju pre nego što uđu u opticaj. Međutim, kada se ipak nađu među „redovnim“ novcem, njihova vrednost na tržištu naglo raste.
Pored novčića Monk, među numizmatičarima su traženi i drugi neobični primerci evro kovanica. Na primer, pominje se takozvani „pogrešan krug“, kada se motiv namenjen novčiću od 2 evra nalazi na novčiću od 1 evro, a takvi primerci mogu dostići vrednost i do 650 evra. Postoji i greška poznata kao efekat „jajeta u oku“, kada centralni deo novčića nije pravilno kružan već deluje ovalan. Takvi novčići, u zavisnosti od stanja i težine greške, mogu vredeti i do 100 evra.
Sve veća potražnja kolekcionara za hrvatskim novčićima
Interesovanje za posebne novčiće nije ograničeno samo na evrozonu. Poslednjih godina raste potražnja i za pojedinačnim hrvatskim izdanjima, posebno za komemorativnim novčićima iz doba kune. Iako hrvatska valuta više nije u upotrebi, njen simbol – kuna – i dalje živi na novčiću od 1 evra, zajedno sa šahovskim uzorkom, godinom izdavanja i natpisom „Hrvatska“. Dizajn su autori Jagor Šunde, David Čemeljić i Fran Zekan.
Komemorativna izdanja kuna su posebno tražena među kolekcionarima, a neki primerci na oglasima dostižu cenu od nekoliko stotina evra. Neki setovi se prodaju za više od 500 evra. Jedan od najpoznatijih je novčić od 25 kuna sa motivima hrvatskog Podunavlja, izdat 28. maja 1997. godine, povodom mirne reintegracije tog područja i uspostavljanja teritorijalnog integriteta Hrvatske. Prema podacima Hrvatske narodne banke, iskovano je 300.000 primeraka.
Danas se takav novčić prodaje za oko 120 evra na oglasima, a cena zavisi od njegovog stanja i očuvanosti. Posebnu pažnju privukao je i novčić od 25 kuna izdat 2022. godine povodom otvaranja Pelješkog mosta. Izdato ih je samo 30.000, a građani su tada stajali u redovima da ga kupe. Ubrzo su se pojavili na oglasima, ali po znatno višim cenama. Novac izdat 2017. godine povodom 25. godišnjice ulaska Hrvatske u Ujedinjene nacije, kao i druga komemorativna izdanja, takođe je veoma tražen. Danas se mogu pronaći kompletne kolekcije – set od 19 kovanica od 25 kuna prodaje se za oko 500 evra, dok retki i dobro očuvani primerci postižu još veće cene.
(Dnevno.hr)
