Kampovanje u Nemačkoj beleži rekordan broj noćenja, dok rast cena podstiče ljude da traže jeftinije alternative
Prosečna potrošnja Nemaca na odmor dostigla je rekord, a najviše troše u Grčkoj, dok su Hrvatska i Turska povoljnije destinacije
Kamp u Seeshauptu na Starnberškom jezeru je relativno mali, ima kapacitet od samo 75 parking mesta, ali lokacija je idilična. Kamp se nalazi direktno pored jezera i omiljeno je mesto za one koji pre svega traže mir i opuštanje. „Radi se jednostavno o boravku na otvorenom u prirodi i minimalističkom načinu života. Baš onako kako kamperi vole“, kaže Matias Lederer. On upravlja ovim kampom, a to je mesto gde su početkom maja i ove godine mnogi kamperi „otvorili“ novu sezonu.
Ovde odmaraju pre svega Nemci, ali i Austrijanci i Švajcarci: „Od sredine juna do sredine septembra smo potpuno popunjeni“, kaže Lederer. Rezervacije se posebno preporučuju za letnje mesece, a to ne važi samo za kamp.
Kampovanje je popularno, prošle godine nemački kampovi zabeležili su 44,7 miliona noćenja – što je rekord.
„Ove godine imamo posebno veliki broj dugoročnih rezervacija, posebno za letnje mesece“, kaže Lederer za Deutsche Welle. Vlasnik kampa smatra da i finansijski aspekti igraju ulogu: „Svakako mogu da zamislim da ljudi žele da uštede na gorivu i novcu uopšte“, kaže on. S obzirom na trenutne cene goriva, to ne iznenađuje: prema ADAC-u (Nemački auto-klub), april ove godine bio je najskuplji mesec za gorivo svih vremena. Vozači su u proseku plaćali 2,11 evra po litru za super E10 benzin i 2,26 evra za dizel.
Rekordna potrošnja za odmor
Ljudi u Nemačkoj su sigurno spremni da potroše mnogo novca na odmor. Prema aktuelnoj Analizi turizma (Tourismusanalyse), Nemci su prošle godine na odmor potrošili rekordnih 1.636 evra po osobi.
Kada je reč o najpopularnijim destinacijama u evropskom inostranstvu, najviše su u proseku potrošili u Grčkoj (1.872 evra), a najmanje u Austriji (1.183 €). U Hrvatskoj su, prema Analizi turizma, prošle godine trošili 1.303 evra. Hrvatska se, kao i Turska, u toj analizi naziva „povoljnijom“ zemljom, odnosno tretira se kao destinacija gde turisti troše manje novca za (otprilike) isti nivo usluge nego u nekim drugim zemljama na Mediteranu. U analizi se, između ostalog, o troškovima u 2025. može pročitati i ova rečenica: „Grčka i Španija znatno skuplje od Turske i Hrvatske.“
A s obzirom na opšti rast cena, ove godine se verovatno očekuje novi rekord, predviđa Anne Cičke, stručnjak za putovanja u HolidayCheck-u. „Zbog opšteg rasta cena, rastu i troškovi putovanja. Ali turisti su i dalje spremni da plate više cene“, kaže stručnjak. Cene su posebno naglo porasle u popularnim turističkim regionima, poput Španije. U jeku leta – na vrhuncu sezone – cene su tamo i pet puta veće u poređenju s prolećem. Odmor za jedan par u hotelu sa četiri zvezdice na plaži s doručkom u glavnoj sezoni košta oko 5.000 evra.
Ipak, turisti i dalje dolaze. Ove godine Španija očekuje i više turista nego ikada pre. Španski ministar turizma Jordi Hereu Boher predviđa 100 miliona stranih posetilaca: „Istina je da će sukobi koji traju nedeljama dovesti do promena u izboru turističkih destinacija. Moramo se pripremiti za to.“
oNA naglašava da i turističke agencije reaguju na povećanu potražnju za evropskim destinacijama: „Tamo gde je potražnja velika, organizuje se još više letova. Stoga još uvek ima raspoloživih kapaciteta, a biće i last-minute ponuda.“ Međutim, takođe naglašava da turisti koji se nadaju ponudama u poslednjem trenutku moraju biti fleksibilni – na primer, u pogledu svoje destinacije za odmor ili datuma putovanja.
Rat u Iranu utiče (i) na turizam
Posebno zato što bi vazdušni saobraćaj uskoro mogao postati skuplji. Razlog je udaljen oko 5.000 kilometara: Ormuski moreuz. Blokiran je zbog rata u Iranu. To takođe utiče na cenu kerozina. Početkom godine iznosila je oko 670 dolara po toni goriva. Sa početkom rata došlo je do značajnog skoka cena, dostigavši vrhunac od skoro 1.800 dolara po toni u aprilu. Od tada je cena kerozina malo opala, ali je i dalje viša nego pre početka rata s Iranom.
Međutim, cene avionskih karata još nisu porasle u istoj meri, kako pokazuje nedavna analiza portala Check24 za nemačku TV-emisiju Plusminus koja se emituje na javnom servisu ARD. Prema analizi, cene rezervacija napravljenih na Check24 do početka maja bile su u nekim slučajevima čak i niže nego prošle godine.
Cene letova za Kipar pale su za 16 odsto, za Egipat za 12 odsto, a za Tursku za 4 odsto. Popularne mediteranske destinacije bile su nešto skuplje: cene letova za Grčku porasle su za 3 odsto, a za Španiju za 4 odsto. „Trenutno ne vidimo sveobuhvatni porast cena“, rekao je Christian Meier, generalni direktor Check24.
Koje destinacije biraju nemački turisti ovog leta?
Kada je reč o omiljenim turističkim destinacijama, Nemačka je za Nemce i dalje ubedljivo broj 1. U 2025. je, prema podacima Tourismusanalyse, destinacija svakog trećeg putovanja (35%) bila neka od omiljenih regija u Saveznoj Republici. Slično se očekuje i u tekućoj godini. Oko 2/3 ispitanika za Analizu turizma je reklo da ove godine planira najmanje jedno turističko putovanje.
Svaki četvrti ispitanik (25%) će posetiti neku destinaciju u Nemačkoj, a 42% nemačkih turista planira da se tokom 2026. odmara u nekoj od drugih evropskih zemalja – najviše ispitanika želi u Španiju (9%), Italiju (7%), Skandinaviju (5%), Tursku (4%), Grčku (3%), Francusku (3%), Austriju (2%) i Hrvatsku (1%), objavljeno je u Analizi turizma.
Svaki peti ispitanik planira odmor van Evrope, što je najviše do sada, tvrdi Tourismusanalyse. 13% ispitanika u trenutku sprovođenja reprezentativnog istraživanja još nije donelo odluku o destinaciji za odmor. U okviru istraživanja koje je sprovedeno tokom decembra 2025. i januara 2026. (dakle pre početka rata s Iranom) ispitano je 3.000 nemačkih građana starijih od 18 godina.
Avio-kompanije su već „osigurale“ cene
ARD-ov stručnjak za avijaciju Majkl Imel za Deutsche Welle procenjuje da je to pre svega zato što velike avio-kompanije „osiguravaju“ cene goriva mesecima unapred. To se radi putem zaštite od rizika (tzv. hedging): „U Lufthansi, na primer, cene za 80 odsto svojih potreba za kerozinom osigurane su putem zaštite od rizika. To je svakako jedan od razloga zašto još nismo videli velika povećanja cena.“ Uz to, avio-kompanije su već reagovale i drugim merama za smanjenje troškova kerozina: „Delimično su smanjile svoje usluge prema Aziji, a takođe su iz upotrebe izbacile avione koji troše posebno velike količine kerozina.“
Još jedno pitanje zaokuplja turiste: rasprava o nadolazećoj nestašici kerozina. „Ono što je utešno u vezi s ovim pitanjem jeste činjenica da tri četvrtine potražnje za kerozinom ne potiče iz regiona Zaliva“, kaže Immel: „A ono što trenutno nedostaje zbog rata može se nadoknaditi – uglavnom iz SAD-a ili Nigerije.“
Možda je to razlog zašto su nemačke avio-kompanije optimistične u pogledu budućnosti. Lufthansa je kao odgovor na upit Plusminusa napisala: „Koncern očekuje uglavnom stabilno snabdevanje gorivom za letove predviđene letnjim planom letenja. Lufthansa radi na raznim merama kako bi to postigla.“ TuiFly i Eurowings poručuju slično.
Turisti menjaju svoje planove
Putnici su još uvek nesigurni – i menjaju svoje planove. Prema nedavnom istraživanju HolidayChecka, skoro petina Nemaca želi ove godine potpuno da se odrekne odmora. A 40 odsto ispitanika bira druge, sigurnije destinacije. „Ne vidimo nužno mnogo otkazivanja, već alternative. Odmori su i dalje važni, a turisti traže nova mesta“, naglašava turistička stručnjakinja Zitschke.
Jedna destinacija koja bi se mogla etablirati u ovoj situaciji je Maroko. Marakeš, u srcu te zemlje, prepun je posetilaca. Marokanska vlada očekuje turistički rekord ove godine. Samo prošle godine zabeležen je rast od jedanaest odsto kada je reč o broju nemačkih posetilaca.
Pitanje je da li će trenutni procvat potrajati. Nemica Gabriele Noack-Spaeth vodi mali hotel u starom delu Marakeša. Proleće je prošlo veoma dobro, ali rat na Bliskom istoku počinje da utiče i ovde, kaže ona. „Trenutno smo veoma dobro popunjeni, ali to su rezervacije koje su već odavno napravljene. Praktično ne primamo nove rezervacije“, kaže ona.
Međutim, za turističku industriju u celini ovo ne mora nužno biti loša vest. Cičke naglašava: „Nažalost, turistička branša je poslednjih godina doživela mnoge krize, a iskustvo nam govori da se vrlo brzo oporavlja od kriza.“
(Izvor: Dojče vele)
