Čak i mala ušteđevina je korisna, a važno je uštedeti redovno, posebno za žene zbog potencijalnih prekida u karijeri
Preporučuje se da pojedinci imaju ušteđevinu dovoljnu za najmanje tri do šest meseci troškova, a porodice i vlasnici nekretnina još više
Rat u Iranu preti da izazove novi talas poskupljenja, što može dodatno opteretiti kućne budžete. Povećanje cena već se oseća kroz rast kirija, premija zdravstvenog osiguranja i drugih troškova. Posebno se odražava poskupljenje sirove nafte, što poskupljuje gorivo i turističke aranžmane.
Neplanirani troškovi mogu ozbiljno poremetiti finansijski plan, zbog čega je preporučljivo imati finansijsku rezervu. Koliko novca treba imati sa strane, pitali smo stručnjake.
Koliko novca je potrebno za hitne slučajeve?
- Pravilo kaže da bi trebalo imati ušteđeno bar za tri meseca troškova - objašnjava Ženet Šaler (61) iz Migros banke. Idealno bi bilo imati rezervu od tri do šest mesečnih plata. Preporučuje se pravljenje budžeta kako bi se precizno pratile mesečne obaveze poput kirije, zdravstvenog osiguranja, poreza i svakodnevnih troškova, koje bi u slučaju potrebe trebalo pokriti.
Šta je sa porodicama?
- Porodice bi trebalo da imaju nešto veću rezervu, idealno četiri do šest mesečnih troškova. Porodice češće imaju nepredviđene izdatke - kaže Šaler. Isto važi i za vlasnike nekretnina.
Šta ako ne mogu mnogo da uštedim?
Za mlađe i one sa nižim primanjima štednja je veliki izazov.
- Čak i mala ušteđevina je korisna, važno je redovno štedeti - savetuje Šaler. Posebno je primetila da žene često nemaju dobru penzionu štednju zbog prekida u karijeri usled majčinstva, pa je štednja još važnija.
- Finansijska nezavisnost doprinosi bezbrižnijem životu - dodaje.
Fraj iz budžetskog savetovanja preporučuje da se uvek odvoje minimalne rezerve za poreze, franšizu zdravstvenog osiguranja i male hitne troškove.
- Ako redovno imate problema sa plaćanjem računa, savetovanje može biti od pomoći. Takođe, preporučuje da se pažljivo preispitaju troškovi poput pretplate na striming servise ili teretanu, kao i godišnji ugovori poput osiguranja ili lizinga.
Gde držati novac?
Mala rezerva u kešu nije na odmet, ali ne bi trebalo da prelazi nekoliko stotina evra. Veće sume je bolje držati na bankovnom računu. Šaler savetuje sistem "šerpa": prvi račun za redovne troškove, drugi za štednju sa planom ulaganja od jedne do dve godine, namenjen hitnim slučajevima poput popravki ili zdravstvenih intervencija. Treći račun može služiti za dugoročnu štednju i ulaganje u vrednosne papire.
Kako štedeti dugoročno?
- Kada imate osnovnu rezervu, možete dodatno štedeti kroz treći stub ili fondove - kaže Šaler. Fondovi su naročito pogodni za mlade jer mogu doneti veći prinos. Treći stub omogućava dobru zaradu i poreske olakšice. Što ranije i redovnije štedite, to više koristite efekat složene kamate.
Najbolji saveti za štednju
- Pratite i optimizujte mesečne troškove.
- Razmislite o otkazivanju nepotrebnih pretplata.
- Redovno pravite budžet i pratite finansije.
- Štedite čak i male iznose, jer se vremenom akumuliraju.
- Razmotrite dugoročne investicione opcije za veće uštede.
Ove preporuke pomažu da se finansijski lakše prebrode neizvesnosti izazvane globalnim krizama i rastom cena.
(www.blick.ch)
