Miroslav Klačinski uključio se u ovaj posao zbog dodatnih prihoda, koristeći tradicionalne metode sa minimalnim sastojcima
Tradicija kiseljenja kupusa ima važnu kulturnu i emotivnu vrednost, dok se sve više ljudi priseća njegovih prednosti
Hrvati su oduvek bili poznati kao dobri gurmani koji vole da dobro jedu. Imamo brojna tradicionalna jela, od kojih su neka ušla u našu kulinarsku kulturu iz susednih zemalja, neka iz zajednica kojima smo pripadali u prošlosti, a neka su, moglo bi se reći, „naša“.
Jedno od njih je kiseli kupus. Izuzetno bogato povrće pripremljeno na zimski način koje možemo jesti u različitim varijacijama i na brojne načine. Kao salata, glavno jelo, prilog…
Iz Koprivničkog Brega, sela nekada poznatog po kupusu, danas je sve manje porodica koje ga uzgajaju, a HRT nam donosi pomalo nostalgičnu priču. Još je manje, kažu, onih koji ga kisele za prodaju. Međutim, u porodici Petras, ova tradicija je uspela da se održi. Nova generacija porodice je nastavila da uzgaja i kiseli kupus.
Gaji i kiseli kupus
Miroslav Klačinski nije rođen u Koprivničkim Bregima, ali kada je postao „bregovski zet“, prihvatio je posao porodice svoje supruge. Iako je studirao računarstvo, danas, pored redovnog posla, gaji i kiseli kupus.
„To je bio prvenstveno finansijski razlog. Supruga i ja smo tražili dodatni izvor prihoda, pa smo odlučili da počnemo da kiselimo kupus, kao i moj tast. Iz godine u godinu, okupljali smo sve više i više kupaca i sada ne možemo da stanemo“, rekao je Klačinski. Porodica godišnje kiseli oko 15 tona kupusa, koji sami uzgajaju – od sadnica do gotovih glavica. Iako recept deluje jednostavno, iskustvo je ključno, kažu. „Radimo to na tradicionalan način, onako kako su to radili naši preci: so, biber i lovorov list. Ništa drugo“, objašnjava Klačinski.
Kiseli kupus je vekovima hranio podravske porodice, posebno u zimskim mesecima i teškim vremenima, a danas mu se mnogi vraćaju zbog ukusa i zdravstvenih koristi. U porodici Petras, kupus ima i emotivnu vrednost. Franjo Petras sa ponosom govori o nastavku porodičnog posla.
„Osećam se kao da sam uradio dobar posao u svom životu kada vidim da mladi ljudi nastavljaju. Videli su sebe u tome, imaju dodatne prihode i obojica rade“, rekao je Petras. Nekada su bačve kiselog kupusa bile gotovo obavezne u svakom podravskom podrumu. Danas se ova nekada nezaobilazna zimska namirnica najčešće kupuje upakovana na policama prodavnica. Sve je manje domaćih proizvođača koji se drže starih recepata i tradicionalnih metoda kiseljenja, zbog čega su primeri poput porodice Petras u Koprivničkim Bregima sve ređi – ali i sve dragoceniji.
(Dnevno.hr)
