Najvažnije je ne paničiti tokom pada tržišta i pridržavati se dugoročne investicione strategije, jer se oporavak najčešće dešava ubrzo nakon velikih padova
Izbegavanje naglog povećanja rizika i preterane izloženosti vestima dodatno doprinosi smirenom i uspešnom dugoročnom investiranju
Geopolitičke tenzije i ratni sukobi redovno potresaju berze i testiraju živce investitora. Ipak, istorija pokazuje da su upravo takvi periodi često bili prekretnice za stvaranje dugoročnog bogatstva. U nastavku donosimo deset ključnih pravila kojih se iskusni dugoročni investitori pridržavaju kada tržišta postanu nestabilna.
Cene imovine na finansijskim tržištima u velikoj meri zavise od emocija učesnika na tržištu. U dobrim vremenima investitori obično precenjuju vrednost kompanija i potcenjuju rizik, što je karakteristično za rastuću ekonomiju, kada se niko ne brine za budućnost, a kontrola rizika i neizvesnost padaju u drugi plan.
Međutim, signali krize pokazuju da stvarnost nije tako sjajna, a kada se pojavi i neočekivan događaj koji uzdrma tržište, euforija prerasta u paniku i dovodi do drastičnog pada cena.
Nešto slično upravo se dešava na globalnim berzama. Izbijanje sukoba na Bliskom istoku preti ozbiljnim poremećajima u realnoj ekonomiji, što je dovelo do ozbiljnih potresa na finansijskim tržištima.
Kako se ponašati u trenucima naglih promena i šta možete učiniti da zaštitite svoj portfelj? Razmotrite ove bezvremenske savete za uspešno investiranje tokom krize.
Krize u 21. veku
U poslednjih desetak godina imali smo četiri krizne situacije sa relativno brzim oporavkom tržišta. Trgovinski rat između SAD-a i Kine 2018. godine doveo je do pada tržišta od oko dvadeset procenata, a oporavak je usledio nakon pet meseci. Covid kriza iz 2020. godine oborila je S&P 500 indeks za 34 procenta u rekordnom roku, a oporavak je bio munjevit – već za tri meseca indeksi su bili iznad pretkriznog nivoa.
Rat u Ukrajini i energetska kriza 2022. godine oborili su S&P za 25 procenata, a povratak je usledio nakon 10 meseci. Drugi Trampov trgovinski rat eskalirao je u martu prošle godine, kada je S&P 500 pao skoro 20 procenata, a već u junu vratio se na pretkrizni nivo.
U proteklih 25 godina dogodile su se i dve krize sa dugotrajnim posledicama. Početkom 2000-ih došlo je do pucanja dot-com balona i propasti hiljada tehnoloških kompanija. U periodu od dve godine Nasdaq je izgubio 75 procenata, a S&P 500 skoro 50 procenata vrednosti. Oporavak je trajao skoro pet godina, a ubrzo nakon toga usledila je velika finansijska kriza 2008, tokom koje su tržišta pala više od 50 procenata, a oporavak je trajao naredne četiri godine.
1. Ne paničite – padovi su sastavni deo tržišta
Berze ne rastu pravolinijski. Svaka velika kriza u poslednjih sto godina – od dot-com balona do finansijske krize 2008. i pandemije – završila se oporavkom. Pravovremena reakcija, koja podrazumeva prodaju visoko vrednovanih akcija i ETF-ova pre značajnije korekcije, svakako je dobrodošla, ali panična rasprodaja kada su cene već znatno pale obično znači pretvaranje privremenog pada u trajni gubitak.
Ostajanje u investiciji se generalno nagrađuje jer se neki od najpozitivnijih dana na tržištu dešavaju ubrzo nakon onih najnegativnijih.
2. Držite se dugoročnog plana
Ako ulažete sa vremenskim horizontom od deset ili više godina, kratkoročne turbulencije ne bi trebalo da vam promene strategiju. Investicioni plan treba menjati samo ako vam se promene životni ciljevi ili prihodi, a ne zbog dnevnih naslova u medijima.
3. Krize su prilika za jeftiniju kupovinu
Pad tržišta znači da se kvalitetne akcije i ETF-ovi mogu kupiti po nižim cenama. Dugoročno su najveći prinosi često ostvareni upravo ulaganjem tokom perioda panike. Voren Bafet, jedan od najuspešnijih investitora današnjice, izgradio je svoje bogatstvo prkoseći trendovima. Njegova glavna deviza je 'kupujte kada drugi prodaju i prodajte kada drugi kupuju'. Akcije su najzanimljivije, kaže Baftet, kada se za njih gotovo niko ne interesuje.
4. Nastavite redovno da ulažete
Strategija postepenog ulaganja u krizama dolazi do punog izražaja. Redovnom kupovinom po nižim cenama smanjujete prosečnu ulaznu cenu i povećavate budući potencijal rasta.
Pritom treba biti svestan da je gotovo nemoguće pogoditi idealan tajming, odnosno samo dno krize, što zvuči primamljivo, ali i profesionalni fondovi retko uspevaju dosledno da pogode najbolji trenutak za ulazak ili izlazak. Nekoliko najboljih dana rasta često dolazi odmah nakon najvećih padova, a oni koji su tada van tržišta propuštaju oporavak. Zato je najbolje kontinuirano kupovati, i u periodu pada i u periodu oporavka, uz pažljivo praćenje fundamentalnih podataka.
5. Diverzifikacija je najbolja odbrana
Portfelj koji uključuje različite regione, sektore i klase imovine obično bolje podnosi krize od koncentrisanih ulaganja. Važno je da portfelj sadrži imovinu koja se ne kreće zajedno sa akcijama, poput državnih obveznica ili zlata, kako biste ublažili udarac ako propadne jedan deo tržišta. Raspodela na globalne ETF-ove, državne obveznice i plemenite metale može značajno ublažiti pad vrednosti i omogućiti pametan rebalans portfelja.
6. Držite deo sredstava u gotovini
Krizne situacije najbolje pokazuju koliko je korisno držati deo portfelja u gotovini i novčanim instrumentima jer likvidna sredstva omogućavaju da reagujete kada se pojave izuzetne prilike. Istovremeno, gotovinska rezerva smanjuje psihološki pritisak jer znate da u slučaju potrebe nećete morati jeftino da prodajete akcije ili ETF-ove.
7. Rebalansirajte portfelj
Ako pad akcija smanji njihov udeo u portfelju, vraćanje na ciljanu raspodelu znači da automatski unovčavate deo obveznica i druge likvidne imovine, a kupujete akcije i akcijske ETF-ove po nižim cenama. To je disciplinovan način iskorišćavanja volatilnosti bez nagađanja o budućnosti.
8. Fokusirajte se na kvalitet
U vreme panične rasprodaje cene akcija padaju neselektivno. Vrednost gube i kompanije koje su bile precenjene, ali i one koje su bile fer vrednovane ili potcenjene. Zato se otvaraju brojne prilike za povoljnu kupovinu, a izbor treba da ide ka kompanijama sa niskim dugom, snažnim novčanim tokom i jakim bilansima jer mogu preživeti period smanjene potražnje. Treba imati u vidu da dugotrajna kriza može doneti pad prihoda i dobiti kompanija, pa treba biti izuzetno oprezan pri izboru akcija. Potrebno je pažljivo pratiti finansijske izveštaje kompanija i na osnovu ostvarenih rezultata birati najpovoljnije prilike.
9. Izbegavajte naglo povećanje rizika
Kada cene padnu, mnogi investitori pokušavaju da 'nadoknade gubitke' rizičnijim ulaganjima ili korišćenjem poluge. Takve odluke obično povećavaju gubitke ako kriza potraje duže od očekivanog.
10. Ograničite izloženost vestima i svakodnevnim oscilacijama
Neprestano praćenje portfelja i finansijskih vesti pojačava emocionalne reakcije i vodi lošim odlukama. Dugoročni investitori često gledaju rezultate samo nekoliko puta godišnje, a ne svakodnevno.
U teoriji većina investitora zna da treba kupovati kada su cene niske i ostati smiren kada tržišta padaju. U praksi upravo tada emocije preuzimaju kontrolu. Razlika između uspešnih i neuspešnih investitora najčešće nije u onome što znaju, već u tome kako se ponašaju kada tržište postane nestabilno.
Uvek je važno imati na umu da su padovi tržišta normalna stvar i da nakon krize, koliko god ona bila duboka, dolazi oporavak tržišta. Investitori koji ne podležu panici i ostaju dosledni svojoj investicionoj strategiji uvek mogu računati na siguran prinos na duži rok, o čemu najbolje svedoče statistički podaci o prosečnom rastu berzanskih indeksa.
(Izvor: Blic Biznis/Tportal)
