Na Balkanu postoji tajna turistička lokacija koja zjapi prazna: Ponuda fantastična, ali nema ljudi
Oblast je pogodna za turizam zahvaljujući očuvanosti prirode i razvoju vinskog turizma
Blaženi Alojzije Stepinac je ključna ličnost oblasti, čiji će doprinos ostati trajno zabeležen
Komentara 4
Slušaj vest
0:00/
0:00
Kada napustite zagrebački autoput kod Jastrebarskog i krenete prema Karlovcu, krivudavi put vodi do netaknutog Žumberka i Doline kardinala, kraškog kraja koji nosi naziv po najpoznatijoj ličnosti ovog kraja – blaženom Alojziju Stepincu. Ovaj deo Hrvatske poznat je po vrednim, marljivim i bogobojažljivim ljudima, očuvanoj prirodi, šumama, pašnjacima, potocima i tradicionalnim imanjima. Prošle nedelje mirna dolina oživela je dolaskom vernika – mošti blaženog kardinala Stepinca, 65 godina nakon smrti, vratile su se u Krašić pod policijskom pratnjom. Mošti će ostati u Krašiću do 28. decembra, a za meštane je to istorijski događaj i posebna božićna radost.
Gotička crkva Svetog Trojstva, sa baroknim oltarom iz 1743. godine i zvonikom iz 1771., pripremala se za hiljade vernika koji su dolazili da se mole i klanjaju moštima. Krašić, Stepinčeva matična parohija, i danas čuva tradiciju i duhovno nasleđe, ali beleži problem „bele kuge“ – nedostatak mladih. Mnogi su napustili Krašić u potrazi za poslom u Karlovcu, Zagrebu ili inostranstvu.
Blic preporučuje
Danas opština broji nešto više od hiljadu stanovnika, uglavnom starijih, dok mlade porodice i dalje retko ostaju, iako je život u ovom kraju izuzetno kvalitetan – od uređenih puteva, osnovne škole, javnog prevoza do Jastrebarskog, optičkog interneta, do seoskih imanja i kuća sa štalama koje se mogu kupiti za oko 15.000 evra.
Prirodne lepote Krašića i okolnih sela su očuvane – šume, planine, vinogradi, potoci i tradicionalna imanja čine ga idealnim za turizam i odmor. Ipak, kako primećuje 75-godišnji Josip Šimatić, jedan od onih koji čuvaju običaje i tradiciju, problem je nedostatak mladih: „Već smo imali klanicu, ali broj svinja se smanjuje.
Nema ko da radi, stariji umiru, a mladih je malo.“ Ipak, on i supruga, uz pomoć sina, i dalje se bave poljoprivredom, proizvode lokalne specijalitete – čvarke, kobasice, dimljenu šunku i rakiju – i čuvaju tradiciju.
Krašić je poznat i po vinarijama, među kojima se izdvaja „Vina Šimanović“. Porodica Šimanović već šest generacija proizvodi nagrađivana vina i razvija vinski turizam. Na šest i po hektara zemljišta, od kojih je pet i po njihovo, uzgajaju više od 25.000 loza. Njihova vina su dobila brojne medalje, uključujući zlatne na međunarodnim festivalima, a vinarija je opremljena kušaonicom i smeštajem za turiste, što pokazuje potencijal za razvoj lokalnog turizma i privrede.
Najvažnija ličnost ovog kraja, blaženi Alojzije Stepinac, simbol je verskog otpora i duhovne borbe. Rođen 1898. godine u selu Brezarić kod Krašića, Stepinac je nakon Prvog svetskog rata studirao teologiju u Rimu i 1934. postao najmlađi nadbiskup u Evropi. Tokom Drugog svetskog rata jasno je osudio rasne zakone i zločine Nezavisne Države Hrvatske, pružajući pomoć progonjenima preko Karitasa Zagrebačke nadbiskupije.
Nakon rata odbio je zahtev komunističke vlasti da se Katolička crkva odvoji od Vatikana, što ga je učinilo politički nepoželjnim. Uhapšen je 1946. godine, osuđen na 16 godina zatvora i prisilnog rada, a kaznu je služio u Lepoglavi. Godine 1951. prebačen je u prisilnu izolaciju u Krašiću, gde je ostao do smrti 10. februara 1960.
Stepinac je papa Pije XII imenovao za kardinala 1952. godine, što je tadašnji režim video kao međunarodni prkos. Njegova smrt u Krašiću učvrstila je ovo mesto kao jedno od najvažnijih u hrvatskom crkvenom sećanju. Kuća u kojoj je bio zatvoren postala je hodočasnički centar, a beatifikacija pape Jovana Pavla II 1998. godine dodatno je osnažila značaj Krašića, koji godišnje privlači do sto hiljada vernika. Mošti Stepinca su danas u podnožju oltara, okružene pločama zahvalnosti vernika čije su molitve blaženom pomogle u teškim životnim situacijama.
Proces kanonizacije, započet pedesetih godina prošlog veka, formalno je otvoren 1981. i završen beatifikacijom, dok konačna kanonizacija još čeka ekumenski dogovor sa pravoslavnom stranom. Vernici i meštani Krašića s nestrpljenjem očekuju odluku Vatikana, verujući da bi proglašenje Stepinca svetiteljem dodatno osnažilo lokalni razvoj i turistički potencijal.
Krašić i okolna sela, osim Stepinčeve rodne kuće i edukativne staze, kriju mnoge male kapele i manastire. Iako zima stiže, dolina i dalje očarava bojama jeseni, a kada pobeli, postaje pravi raj za sve koji žele svež vazduh, mir, lokalnu hranu i vina. Kada mošti Stepinca 28. decembra napuste Krašić, mir će se vratiti, ali značaj i očekivanja meštana i vernika ostaju snažni – Krašić je već sada jedno od najvažnijih mesta hodočašća u Hrvatskoj, a njegova vrednost u kulturnom i duhovnom smislu neprekidno raste.
(Dnevno.hr)